Авангардни филм — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Исправке разних грешака. |
||
Ред 3:
== Умјетници и филм ==
Филм је константно привлачио пажњу умјетника с почетка [[20. век|20. вијека]]. Ипак, та традиција тзв. авангардног филма није привукла пажњу шире публике, него се одржала изван комерцијалног филма и конвенционалне [[Историја уметности|историје умјетности]]. Приступи умјетника медијима су се мијењали заједно са
Већ [[1910]]. године, неки умјетници (нарочито италијански [[футуризам|футуристи]]) су заговарали идеју по којој је филм идеалан медиј за постизање естетских вриједности које је представио модернистички покрет. Ипак, тек тридесетих година 20. вијека, јавља се једна кохерентна традиција авангардног филма. У тој деценији афирмише се као алтернатива управо консолидованој комерцијалној [[индустрија филма|индустрији филма]]. Период умјетничког филма који се тада развио, а који је француски сликар [[Фернан Леже]] описао као "освета [[сликарство|сликара]] и [[поезија|пјесника]] [[индустрија филма|индустрији филма]]", манифестовао се преко више различитих модернистичких школа.
Ред 17:
Неопластицисти и конструктивисти, на примјер, себи су као задатак поставили формулисање једног рационалног систем форме, боје и стила, који би оставио снажан утисак на интелигенцију и емоцију, док су дадаисти и надреалисти, користећи сасвим другачије технике случајног аранжмана и дезорганизације, апеловали на универзалну свијест која се базира на ирационалном, подсвјесном и асоцијативном. Филм је послужио као мост преко којег су се повезивале идеје умјетника који су припадали различитим покретима.
Ман Рејев ''Повратак разума'' (1924), је можда најрепрезентативнији филм тог периода у којем се на врло необичан и нелогичан начин мјешају слике у покрету и који траје не више од два минута. Дух филма је у традицији дадаистичке провокације и почиње одједном без уводне радње са кратким секвенцама [[рејограм]]а, који представљају силуете различитих баналних предмета из свакодневнице (со, бибер, чиоде, ексери, итд). Ове секвенце слиједи секвенца ноћних лампи са вашара и касније опет више секвенци рејограма. Слиједе секвенце фотографија папирних конструкција и других објеката, представљених без икаквог реда, а филм се завршава сликом голе жене чије тијело прекривају траке сјене. Као и многи други филмови из те епохе, ''Повратак разума'' представља покушај превођења сликарских и вајарских идеја на ритмичко и временски ограничено искуство филма. Овај филм успјешно сажима формалистичке преокупације 1930-их, нарочито контрадикторност између [[апстракција|апстракције]] и [[фигурација|фигурације]], коју илуструје транзиција апстрактних слика рејограма чиода, према двосмисленим
Рационалнији филмови кубиста и конструктивиста, такође су посветили пажњу дијалектици фигурације и апстракције. Ипак, њихове секвенце слика су пажљиво организоване и карактерише их визуелна хармонија. Еклектичне слике филма ''Механички балет'' чине суптилне варијације игре свјетлости које служе да би се пажња гледаоца усмјерила на те формалистичке теме и уједно представљају контраст анархичној диспозицији секвенци Ман Рејевог филма.
| |||