Википедија

Ресава (река) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот Додаје: sh:Resava (reka)
Направљен најосновнији текс`,пошто је претходни бијо ископиран са `нета...
Ред 1:
{{Река|
{{сређивање}}
|име = Ресава
[[Слика:Serbia Great Morava basin.png|мини| Resava u slivu Velike Morave]]
|слика = Despotovac_Old_Mill.JPG
'''Reka Resava''' je najduža desna pritoka Velike Morave. Dugačka je oko 70 -{km}-. Protiče kroz [[Opština Despotovac|opštine Despotovac]] i [[Opština Despotovac|Svilajnac]]. Nastaje od Zlotske reke i Bobovačkog potoka. Izvorište je na preko 1100 metara nadmorske visine, a ušće na 94 metara.
|опис = Стара воденица на Ресави у Деспотовцу
|дужина = 65
|висина = ~1120
|проток =
|површина = 685
|извор = настаје спајањем ''Злотске реке'' и ''Бобовачког потока'' на Бељаници
|ушће = [[Велика Морава]]
|земље = {{СРБ}}
|притоке =
|слив = [[Црно море]]
|градови = [[Деспотовац]], [[Свилајнац]]
|пловност =
}}
'''Ресава''' је река у [[Источна Србија|источној Србији]],која извире на планини [[Бељаница|Бељаници]] и најдужа је десна притока [[Велика Морава|Велике Мораве]].Настаје спајањем Бобовачке и Злотске реке,на висини од 663 метара надморске висине,док се највиши извор Бобовачке реке налази на висини од око 1.120 метара. Дужина њеног тока је 65 [[километар]]а,а слив обухвата површину од 685[[km²]].Њен горњи део представља [[Композитна долина|композитну долину]] у којој се кратке [[Клисура|клисуре]] смењују са малим [[котлина]]ма,да би у свом доњем делу (после Манасије), она ушла у пространу долину.У реци живе [[поточна пастрмка]], [[кркуша]] и [[клен]]ови, а дуж њеног тока подигнут је низ рибњака у којима се узгајају калифорнијске и жуте пастрмке.
 
Ресава протиче кроз [[Деспотовац]] и [[Свилајнац]],а у њеној непосредној близини се налазе [[Ресавска пећина|Ресавска (''Дивљаковачка'') пећина]], [[водопад]] [[Велики бук (Бељаница)|Велики бук (''Лисине'')]] и манастир [[Манастир Манасија|Манасија (''Ресава'')]],као и велика налазишта [[Мрки угаљ|мрког угља]],која се екслоатишу у склопу [[РЕМБАС]]а.
[[Beljanica]] je kraška planina na istoku [[Србија|Srbije]]. Ime je dobila po belim, stenovitim vrhovima koji se upadljivo izdižu iznad padina obraslih gustom bukovom šumom. Priča se da se ispod planine nalazi veliko podzemno jezero. Na severoistočnoj strani, kroz sifonsko vrelo izbija reka Mlava.
 
== Види још ==
Petnaest kilometara južnije, na suprotnoj strani planine, izvire reka, koja je zbog brojnih resa koje
*[[Бељаница]]
se spuštaju, sa drveća prema vodi, dobila ime Resava.
*[[Ресавска пећина]]
U svom izvorišnom delu Resava protiče kroz prašumu Vinatovaču. Ova gusta bukova šuma
*[[Водопад Лисине]]
proglašena je Parkom prirode, kao i kanjon reke Kločanice, leve pritoke Resave, koja u toku leta
*[[Манастир Ресава]]
ponire u uzanom delu kanjona zvanom Suvaja.
*[[Деспотовац]]
 
*[[Свилајнац]]
Kanjonski deo Resave je dugačak oko 25 kilometara. Nešto nizvodnije, u Resavu se uliva reka,
{{CommonsCat|Resava}}
koja je toliko kratka da nije uspela ni ime da dobije, pa je jednostavno zovu Vrelo. Na svom
== Спољашње везе ==
kratkom toku ona je u kraškom terenu izdubila dvadesetak metara dubok krater i napravila jedan
*[http://www.resavac.se/resava/r_resava.htm О Ресави]
od najatraktivnijih vodopada u istočnoj Srbiji. Vodopad je živopisan naročito s proleća kada je
dotok vode jači. Voda tada toliko prska da mu je praktično nemoguće prići sa donje strane.
Verovatno je zato i nazvan - Veliko prskalo.
 
U čistoj rečnoj vodi žive pastrmke: potočara, krkuša i klenova. Meštani su deo reke skrenuli u svoje mnogobrojne ribnjake. U njima gaje kalifornijske pastrmke, a odnedavno i žute pastrmke iz [[Аустралија|Australije]]. Ponekad se dogodi da prolećne bujice nekontrolisano ulete u ribnjake i da presele pastrmke u reku.
Na mestu gde se Vrelo uliva u Resavu podignut je motel Lisina sa ribnjakom.
Rečni kanjon se od Lisine polako širi do mesta gde se u Resavu s leve strane uliva Resavica. Tu
se reka ponovo probija kroz kanjon. Tek kod [[Манастир Манасија|manastira Manasija]] reka ulazi u široku kotlinu i od [[Деспотовац|Despotovca]] teče polako ka [[Свилајнац|Svilajncu]] gde se uliva u [[Велика Морава|Veliku Moravu]].
 
Gornji deo sliva Resave je tipična kompozitna dolina, sastavljena od niza kotlinica, proširenja razdvojena klisurama i kanjonima. Prva u nizu klisura je Manasijska klisura. Zatim se ulazi u stenjevačko-dvorišku kotlinu, pa u strmostensko-stenjevačku klisuru dugu 6 kilometara, čije strane nisu tako visoke, ali su strme. Rečna dolina se zatim širi u omanju Strmostensku kotlinu (Lisine), gde se stižu doline resavskih pritoka.
 
Dva kilometara uzvodno od Strmostena nalazi se Malo Vrelo. Bojenjem vode je utvrđeno da malo vrelo hrani ponornica Recke koja teče kroz istoimenu uvalu sa vrha Beljanice i ponire u veliki zjapeći otvor - Ivkov ponor. U kotlinici Lisine stiču se pritoke Resava - Kločanica - Suvaja i Čemernica. Kločanica - Suvaja je reka ponornica. Izvire na Kučaju i 6 kilometara pre nego što se ulije u Resavu potpuno presuši i odatle nastaje kanjon u Gornjoj Resavi. Strane su vertikalne i visoke preko 450 metara. Deo kanjona je pokriven blokovima stena i naslagama šiparskog materijala. Strane kanjona Suvaje su izbušene mnogim pećinama.
 
Druga pritoka u kotlini Lisine, Čemernica, izgradila je klisuru usečenu u više metara visokim krečnjačkim odsecima Beljanice. Sa litica se spuštaju tocila koja se završavaju lepezasto razvijenim šiparima. Iznad šipara često se javljaju otvori pećina kojima je izbušena unutrašnjost krečnjaka Beljanice, a u podnožju krečnjačkih odseka, na dodiru sa vododržljivom podlogom, izbijaju snažna krška vrela.
 
Jedna od takvih je Vrelo koje izvire nedaleko od Lisine, ispod strmih odseka Radoševe pećine. To je hladna, bistra voda temperature 8°-{C}-, izbija iz krečnjaka i slapovito se sliva niz krečnjačke blokove, gradeći Vrelski potok. Na toku Velikog vrela najatraktivniji je Vrelski vodopad, koji se smatra najvišim u Srbiji.
 
Vodopad na Velikom Vrelu je dragulj Gornje Resave. Nalazi se u podnožju Sopotnice, vrha Beljanice, na oko 400 metara nadmorske visine. Penušava, bistra i hladna voda najpre preko malih bigrenih kaskada (gornji vodopad visine 0,5 metara, srednji vodopad visine 2 metara i donji vodopad visine 2,8 metara), a zatim niz vertikalni bigreni odsek visok 20 metara, voda se stropoštava uz veliku buku u dubok amfiteatar vertikalnih strana. Na dnu amfiteatra nalazi se jezero duboko oko 5 metara. Od vodene magle, nastale stropoštavanjem vode, pri suncanom vremenu nastaje efekat duge. U blizini toka ušća Velikog vrela u Resavu, nalazi se i najviši vodopad na Resavi - Buk, sa dubokim virom Zelenikom. Ovde reka pada uz veliku buku, sa visine od 3 metra u dubok vir zelene boje, zbog čega je dobio ime Zelenik.
 
Čiste tokove Gornje Resave naseljava izuzetna riblja vrsta, [[pastrmka potočara]]. Ljudi ovog kraja iskorišćuju bistre, hladne vode Resave izgradnjom ribnjaka za gajenje pastrmke.
 
U ovom kraju postoje mnoge pećine, od kojih je 107 istraženo. Najzaslužniji sa razvoj speleologije i planinarenja u ovom kraju je svilajnački apotekar Julije Draškocije koji je [[1875]]. godine otvorio prvu apoteku u ovom gradu. On je prvi u Svilajncu okupio i organizovao planinare.
 
U ovom kraju razvijen je i lovni turizam. Stoletne bukove šume - Vinatovaca stavljene su pod zaštitu kao prirodno dobro od izuzetnog značaja, a tu je i lovište „Južni Kučaj“.
 
Sledeći uzvodno tok Resave između Beljanice i Kučaja duboko su usečene još dve kanjonske doline: Sklop i Glopska dolina.
 
==Spoljašnje veze==
*[http://www.discoverserbia.org/sr/pomoravlje/kanjon-resave Resava - kanjon] Kompletan vodič kroz Srbiju
 
{{клица-река}}
{{DEFAULTSORT:Ресава (река)}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ресава_(река)”