Косовско-ресавски дијалекат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 1:
'''Косовско-ресавски дијалект''' је старо-штокавски дијалект [[српски језик|српског језика]], којим се говори у Централном подручју [[Србија|Србије]], правцем североисток - југозапад. То је говор којим се говори у [[Метохија|Метохији]], на [[Копаоник]]у, долином [[Западна Морава|Западне]] и [[Велика Морава|Велике Мораве]], у источној Србији ([[Неготин]], [[Зајечар]]) и источном [[Банат]]у ([[Вршац]] са околином). Западна граница овог говора иде низ реку [[Ибар]], до њеног утока у Западну Мораву, преко [[Крагујевац|Крагујевца]] и [[Крагујевачка Рача|Крагујевачке Раче]], [[Смедерево|Смедерева]] и [[Смедеревска Паланка|Смедеревске Паланке]], тик уз Београд.
== Наглашавање ==
Ово је староштокавски дијалект, који се од новоштокавских дијалеката (на којима је заснован стандардни српски) разликује у положају и врсти акцента. Акцент је најчешће померен један слог према крају речи, и може бити дугосилазни и краткосилазни. У неким деловима дијалекта, постоји и дугоузлазни, и то као последица померања нагласка један слог унапред као у стандарду (ово је углавном случај код именица женског рода на ''-а''). Иначе, положај акцента се разликује у односу на стандард у преко 80% случајева.
Наведена је табела са примерима речи код којих се акцентски положај разликује у односу на стандардни српски:
Ред 31:
АОРИСТ: дођо'[х], ради' , стаде, не' остаде, прими'[х]мо, виде'сте
двана'јс[т], петна'јс[т]
мора'ти, чува'ти, спава'ти
== Падежни систем ==
Падежни систем овог дијалекта је врло разнолик, крећући се од свих седам падежа (чак је у појединим примерима локатив морфолошки различит о датива, нпр. ''идем как црешњама'' - идем према трешњама, али ''зрео род на црешња'' - зрео је род на трешњама), до сведеног на пет (номинатив, генитив, датив, акузатив, вокатив).
Номинатив, акузатив једнине и вокатив су једнаки стандардном српском. У неким деловима дијалекта, акузатив множине може да буде једнак номинативу множине.
Датив је једнак стандарду, осим што је наставак за именице женског рода ''-е'', нпр. (''дај ово твоје сестре'', стандардно ''дај ово твојој сестри''). Веома често се користи посесивни датив уместо посесивног генитива (''Ивану Перовићу кућа''
Морфолошки генитив једнине је једнак стандарду, а множине се разликује (''из коли'' уместо ''из кола'' по стандарду). Употреба генитива је ређа (нпр. ретко се користе предлози ''испред'', ''изнад'', ''између'' итд. са генитивом, већ предлози ''пред'', ''над'', ''међу'' са инструменталом или акузативом). Уместо посесивног генитива врло чест је посесивни датив.
Морфолошки инструментал и локатив су присутни, али са различитом учестаношћу у различитим деловима дијалекта. У неким деловима могу да буду замењени општим падежом (''Био сам у школу'', ''Играм се с играчку''), а у неким не (''Био сам у школе'', ''Играм се с играчком'') чак и код једног говорника могу да се чују оба облика. Инструментал именица мушког рода је врло често на ''-ем'' за разлику од стандарда (''дошо је камионем'', ''идо с кумем''). Локатив женског рода је једнине је на ''-е'', као што је и датив.
Скраћени облици датива и акузатива постоје и у множини (нас - не, вас - ве, нам - ни, вам - ви - пореди мене - ме, мени - ми у стандардном језику).▼
== Поптуна екавица ===
Ово је дијалект с потпуном екавицом, чак и за:
* датив и локатив именица женског рода на ''-е'', ''он даде Јелене'',
* компаратив придева, ''стареј'',
* заменице ''онем'', ''овем'' итд.
== Глаголска времена ==▼
Главна разлика у осносу на стандардни је врло честа употреба аориста и имперфекта у нормалном говору (''ја дођо, а ти не беше код куће''. Код имперфекта акцентат је углавном на задњем слогу, а код аориста на првом, или на речици не ако је одричан облик. Наставак за прво лице множине аориста и имперфекта може да буде ''-мо'', или ''-смо'' (''требасмо'', ''требамо''), с тим што је овај први углавном у конзервативнијим поддијалектима.
Употреба инфинитива је доста сужена, разликује се од области до области, и углавном је замењен конструкцијом ''да'' + презент (''треба рано да се устане'').
Футур се углавном ради од скраћеног облика глагола ''хтети'' + ''да'' + презент, мадасу могуће конструкције и са инфинитивом, нарочиту када су упитању помоћни и модални глаголи (''сутра ћемо морати у школу''). Постоји футур са ''има'' + ''да'' + презент (нпр. ''Има да видиш ти шта ја могу'', стандардно ''видећеш шта ја могу'').
Перфект је исти као као у стандарду, осим што је треће лице једнине и множине без помоћног глагола, а нагласак је углавном на претпоследњем слогу (''радио сам, певао си, смејао се, трчао сам, мого си, он лего, дошо'').
▲== Глаголска времена ==
Постоји и глаголски прилог садашњи (''трчећи'', ''тражеући'').
== Дијалект као део балканског језичког савеза ==
Овај дијалект је претрпео известан утицај који су претрпели сви дијалекти који су део балканског језичког савеза. То су:
* ''да'' + презент уместо инфинитива
* присвојни датив
* губљење морфолошких облика за инструментал и локатив, и њихово смењивање акузативом са предлогом као општим падежом
* губљење разлике у неким случајевима између мировања и кретања, што је случај и у стандардном српском (''код лекара сам'', ''идем код лекара'' уместо ''идем лекару'' - ово је ретко у стандарду)
== Одсуство фонеме /х/ ==
Глас /х/ у овим дијалектима, као у другим српским дијалектима не постоји, у речима или се не јавља (''оћу'', ''леба''), или је замењен са /ј/ (''греј'' као ''грех''), са /к/ (''тепик'' као ''тепих'').
== Фонема /ѕ/ ==
▲Скраћени облици датива и акузатива постоје и у множини (нас - не, вас - ве, нам - ни, вам - ви - пореди мене - ме, мени - ми у стандардном језику).
Присутна је и фонема /ѕ/ (чита се ''дз''), нпр. ''ѕвоно'', ''ѕиља'' итд.
== Дијалект и друштвене прилике ==
За стандардни српски овај дијалект никад није узиман у обзир - због тога су све сличности с њим последица заједничке историје са другим српским дијалектима који су ушли у стандард. У јавности се овај дијалект представља као прост, и неспособан да искаже сложеније мисли и идеје. Литература писана овим дијалектом је ретка и недоступна. Не постоји ниједна институција која се бави очувањем и унапређењем овог дијалекта. Због тога он полако одумире на рачун новоштокавских дијалеката.
[[Категорија:Дијалекти]]
| |||