Косовско-ресавски дијалекат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
'''Косовско-ресавски дијалект''' је старо-штокавски дијалект [[српски језик|српског језика]], којим се говори у Централном подручју [[Србија|Србије]], правцем североисток - југозапад. То је говор којим се говори у [[Метохија|Метохији]], на [[Копаоник]]у, долином [[Западна Морава|Западне]] и [[Велика Морава|Велике Мораве]], у источној Србији ([[Неготин]], [[Зајечар]]) и источном [[Банат]]у ([[Вршац]] са околином). Западна граница овог говора иде низ реку [[Ибар]], до њеног утока у Западну Мораву, преко [[Крагујевац|Крагујевца]] и [[Крагујевачка Рача|Крагујевачке Раче]], [[Смедерево|Смедерева]] и [[Смедеревска Паланка|Смедеревске Паланке]], тик уз Београд.
 
== Наглашавање ==
Ово је староштокавски дијалект, који се од новоштокавских дијалеката (на којима је заснован стандардни српски) разликује у положају и врсти акцента. Акцент је најчешће померен један слог према крају речи, и може бити дугосилазни и краткосилазни. У неким деловима дијалекта, постоји и дугоузлазни, и то као последица померања нагласка један слог унапред као у стандарду (ово је углавном случај код именица женског рода на ''-а''). Иначе, положај акцента се разликује у односу на стандард у преко 80% случајева.
Систем [[нагласак]]а чине два силазна нагласка: дуги и кратки, мада се у неким подручјима јавља и дугоузлазни, најчешће у речима женског рода у номинативу. Положај нагласка се углавном није мењао - остао је исти као што је био у [[старосрпски језик|старосрпском]], и сличан је оном из јужних српских дијалеката. Новоштокавски дијалекти (који данас чине базу за српски језик) настали су премештањем акцента један слог напред у речи.
 
Наведена је табела са примерима речи код којих се акцентски положај разликује у односу на стандардни српски:
Ред 31:
АОРИСТ: дођо'[х], ради' , стаде, не' остаде, прими'[х]мо, виде'сте
двана'јс[т], петна'јс[т]
мора'ти, чува'ти, спава'ти
морати, чувати, спавати
 
== Падежни систем ==
Падежни систем овог дијалекта је врло разнолик, крећући се од свих седам падежа (чак је у појединим примерима локатив морфолошки различит о датива, нпр. ''идем как црешњама'' - идем према трешњама, али ''зрео род на црешња'' - зрео је род на трешњама), до сведеног на пет (номинатив, генитив, датив, акузатив, вокатив).
 
Номинатив, акузатив једнине и вокатив су једнаки стандардном српском. У неким деловима дијалекта, акузатив множине може да буде једнак номинативу множине.
 
Датив је једнак стандарду, осим што је наставак за именице женског рода ''-е'', нпр. (''дај ово твоје сестре'', стандардно ''дај ово твојој сестри''). Веома често се користи посесивни датив уместо посесивног генитива (''Ивану Перовићу кућа''
== Падежи ==
Генерално, овај дијалекат је сачувао потпун падежни систем, али неки његови поддијалекти нису. Заједничко за све дијалекте је да имају номинатив, предлошки генитив, датив, акузатив и вокатив. Генитив, нарочито беспредлошки, инструментал и локатив могу да буду замењени општим падежом (који је по наставку једнак акузативу или номинативу, са предлогом или без њега).
 
Морфолошки генитив једнине је једнак стандарду, а множине се разликује (''из коли'' уместо ''из кола'' по стандарду). Употреба генитива је ређа (нпр. ретко се користе предлози ''испред'', ''изнад'', ''између'' итд. са генитивом, већ предлози ''пред'', ''над'', ''међу'' са инструменталом или акузативом). Уместо посесивног генитива врло чест је посесивни датив.
=== Номинатив ===
Номинатив је морфолошки углавном исти као у стандарду, неки дијалекти имају генерицани генитив као номинатив (именице које се користе за количину, пример ''сира'', ''леба'').
 
Морфолошки инструментал и локатив су присутни, али са различитом учестаношћу у различитим деловима дијалекта. У неким деловима могу да буду замењени општим падежом (''Био сам у школу'', ''Играм се с играчку''), а у неким не (''Био сам у школе'', ''Играм се с играчком'') чак и код једног говорника могу да се чују оба облика. Инструментал именица мушког рода је врло често на ''-ем'' за разлику од стандарда (''дошо је камионем'', ''идо с кумем''). Локатив женског рода је једнине је на ''-е'', као што је и датив.
=== Генитив ===
Генитив једнине морфолошки исти као у стандарду, али се користи другачије. Неки дијалкти немају беспредлошки генитив, него се место њега користе другачије језичка средства. Постоје поддијалекти који уопште немају генитив множине, док га други имају.
 
Скраћени облици датива и акузатива постоје и у множини (нас - не, вас - ве, нам - ни, вам - ви - пореди мене - ме, мени - ми у стандардном језику).
=== Датив ===
Датив је исти као у стандарду, осим за именице женског рода у једнини које се завршавају на ''-е'', уместо на ''-и'' (''Однеси ово сестре'').
 
== Поптуна екавица ===
=== Акузатив ===
Ово је дијалект с потпуном екавицом, чак и за:
Акузатив је исти као у стандарду. У неким поддијалектима акузатив за множину је једнак номинативу за множину.
* датив и локатив именица женског рода на ''-е'', ''он даде Јелене'',
* компаратив придева, ''стареј'',
* заменице ''онем'', ''овем'' итд.
 
== Глаголска времена ==
=== Вокатив===
Исти као у стандарду.
 
Главна разлика у осносу на стандардни је врло честа употреба аориста и имперфекта у нормалном говору (''ја дођо, а ти не беше код куће''. Код имперфекта акцентат је углавном на задњем слогу, а код аориста на првом, или на речици не ако је одричан облик. Наставак за прво лице множине аориста и имперфекта може да буде ''-мо'', или ''-смо'' (''требасмо'', ''требамо''), с тим што је овај први углавном у конзервативнијим поддијалектима.
=== Инструментал ===
Сличан као у стандарду, осим што се за неке именице мушког и средњег рода користе наставак ''-ем'', тамо где је у стандарду ''-ом''.
 
Употреба инфинитива је доста сужена, разликује се од области до области, и углавном је замењен конструкцијом ''да'' + презент (''треба рано да се устане'').
=== Локатив ===
 
Футур се углавном ради од скраћеног облика глагола ''хтети'' + ''да'' + презент, мадасу могуће конструкције и са инфинитивом, нарочиту када су упитању помоћни и модални глаголи (''сутра ћемо морати у школу''). Постоји футур са ''има'' + ''да'' + презент (нпр. ''Има да видиш ти шта ја могу'', стандардно ''видећеш шта ја могу'').
[[Номинатив]], као основни облик је исти као у стандардном, затим [[вокатив]] (чак и за неке облике који су у стандардном језику поистовећени са вокативом нпр: мама - стандардни, мамо - [[дијалект]]). [[Акузатив]] има функцију коју, у стандардном језику, поред акузатива, имају други падежи - падежни облик [[локатив]]а у стандардном књижевном језику замењен је акузативом у великом броју случајева (пример. Био сам у [[Параћин]]у - стандардно, Био сам у Параћин - дијалект). [[Инструментал]] је такође замењен акузативом у већини случајева, мада се јавља и облик синтетички облик инструментала (Шетам се са девојком - стандардно, Шетам се с девојку - дијалект). Промена старословенског [[јат (слово)|јат]] у е је потпуна, тако да [[датив]] именица које се завршавају на -а, завршава на -е (Дај то мене или Дај ми то). Такође, уместо посесивног генитивиа користи се датив за ту сврха (мом пријатељу сестра - сестра мог пријатеља)
 
Перфект је исти као као у стандарду, осим што је треће лице једнине и множине без помоћног глагола, а нагласак је углавном на претпоследњем слогу (''радио сам, певао си, смејао се, трчао сам, мого си, он лего, дошо'').
== Глаголска времена ==
[[Инфинитив]] не постоји, осим у ретким случајевима. [[Футур]] се гради по обрасцу ћу/ће/ће/ће/ће/ће + [[презент]] или ћу/ћеш/ће/ћемо/ћете/ће + да + презент. Такође, за будућност се користи и има + презент (Има да завршим школу и упишем факултет - Завршићу школу и уписаћу факултет). Презент је исти као у стандардном језику, са разликом у нагласку (најчешће померен). [[Перфект]] је исти, али је акценат углавном на претпоследњем [[слог]]у. [[Аорист]] се користи много чешће него у стандардном језику (Шта рекосте?), као приповедачко време, док [[имперфекат]] ређе (Не могадоше да дођу).
 
Постоји и глаголски прилог садашњи (''трчећи'', ''тражеући'').
== Остало ==
Слово х не постоји у речима домаћег порекла (рана - храна, леба - хлеб).
 
== Дијалект као део балканског језичког савеза ==
Неке именице су женског [[род (језик)|род]]а, које су у стандардном мушког (леба - хлеб, сира - сир, лука - лук).
Овај дијалект је претрпео известан утицај који су претрпели сви дијалекти који су део балканског језичког савеза. То су:
* ''да'' + презент уместо инфинитива
* присвојни датив
* губљење морфолошких облика за инструментал и локатив, и њихово смењивање акузативом са предлогом као општим падежом
* губљење разлике у неким случајевима између мировања и кретања, што је случај и у стандардном српском (''код лекара сам'', ''идем код лекара'' уместо ''идем лекару'' - ово је ретко у стандарду)
 
== Одсуство фонеме /х/ ==
Релативне реченице - уместо који, која, које користи се што (П'''о'''гледај '''о'''ног ч'''о'''века који ст'''о'''ји ... - Погл'''е'''дај он'''о'''г чов'''е'''ка што стој'''и'''...)
Глас /х/ у овим дијалектима, као у другим српским дијалектима не постоји, у речима или се не јавља (''оћу'', ''леба''), или је замењен са /ј/ (''греј'' као ''грех''), са /к/ (''тепик'' као ''тепих'').
 
== Фонема /ѕ/ ==
Скраћени облици датива и акузатива постоје и у множини (нас - не, вас - ве, нам - ни, вам - ви - пореди мене - ме, мени - ми у стандардном језику).
Присутна је и фонема /ѕ/ (чита се ''дз''), нпр. ''ѕвоно'', ''ѕиља'' итд.
 
== Дијалект и друштвене прилике ==
За стандардни српски овај дијалект никад није узиман у обзир - због тога су све сличности с њим последица заједничке историје са другим српским дијалектима који су ушли у стандард. У јавности се овај дијалект представља као прост, и неспособан да искаже сложеније мисли и идеје. Литература писана овим дијалектом је ретка и недоступна. Не постоји ниједна институција која се бави очувањем и унапређењем овог дијалекта. Због тога он полако одумире на рачун новоштокавских дијалеката.
Друштвене прилике не одговарају овом дијалекту. Како је врло ретко коришћен као књижевни језик (за разлику од, нпр, кајкавског наречја у [[Хрватска|Хрватској]]), образовани га сматрају простим, и који не може да се носи са захтевима садашњег времена. Учитељи уче децу у школама како је њихов говор неисправан и како треба да се угледају на говор који могу да чују на телевизији. Све то неоспорно доприноси његовом убрзаном изумирању.
 
[[Категорија:Дијалекти]]