Први свесловенски конгрес — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Први свесловенски конгрес]] je скуп свих представникa [[Словени|Словена]] у [[Аустријско царство|Хабзбуршкој монархији]]. Одржан је 1848. године у [[Праг|Прагу]], oрганизовао га је [[Франтишек Палацки]], захтевајући једнака права Словена под аустријском влашћу.
Кад је у фебруару 1848. избила [[Револуција у Паризу 1848.|револуција у Паризу]], која је срушила монархију и довела до прогласа [[Француска Друга Република|републике у Француској]], заљуљала се из темеља и трошна [[Аустријско царство|аустриска]] зграда. Плануше устанци на све стране. Немачки родољуби сазваше у [[Франкфурт|Франкфурту]] [[свенемачки сабор]], који је имао јасно да изрази жељу за немачким уједињењем, али не под вођством Аустрије. Као одговор на то дошао је после свесловенски састанак у Прагу, на ком је учествовало и неколико [[Срби|Срба]]. Иза тих и поред тих манифестација почеше и уличне борбе. Узбуни се чак и лојални царски [[Беч]]. [[Метерних]] мораде бити жртвован. Али то ипак не смири узавреле духове, нарочито не тамо где је покрет добио не само карактер борбе за уставне слободе, него и за национално ослобођење. <ref>http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_11_l.html</ref>
Национални покрет [[Чеси|Чеха]] био је знатно слабији од [[Мађарска револуција 1848|мађарског]] и [[Српска револуција 1848—1849.|српског]]. У Прагу се састао Свесловенски конгрес (1848), који је окупио многе познате словенске представнике. Све наде Чеха и осталих окупљених словенских представника покопао је кнез [[Адолф Виндишгрец]] бомбардовањем Прага и завођењем војне диктатуре.<ref>Др Радош Љушић, Историја за трећи разред гимназије општег и друштвено-језичког смера, Завод за уџбенике, Београд 2007, стр.170</ref>
| |||