Дихибридно укрштање — разлика између измена

'''Дихибридно укрштање''' је оно укрштање при коме се прати наслеђивање две особине при чему сваку од тих особина контролише један [[ген]] који образује два алела : [[доминантан алел|доминантан]] и [[рецесиван алел|рецесиван]].

Гени који одређују те особине налазе се на различитим хромозомима[[хромозом]]има, па се називају '''[[слободни гениген]]и'''(невезани гени). неопходно је нагласити да се ради о слободним генима пошто постоје и [[везани гени]] .

[[Мендел]] је вршио дихибридна и [[полихибридно укрштање|полихибридна укрштања]] и нашао уверљиве доказе да се алели[[алел]]и растављају ([[Менделови закони|прво правило наслеђивања]] и слободно комбинују по [[принцип случајности (биологија)|принципу случајности]] ([[Менделови закони|друго правило наслеђивања]]).

==Менделов оглед==

Пример за дихибридно укрштање јесте [[Менделови закони|Менделов]] експеримент са баштенским грашком код кога је пратио наслеђивање две особине:

* округао, што представља [[доминантна особина|доминантну особину ]] одређену [[доминантан алел|доминантним алелом]] гена[[ген]]а (обележићемо га са Аи'''А''')и

* наборан - [[рецесивна особина]] одређена [[рецесиван алел|рецесивним алеломаалелом]] '''а'''.

*жута, што је доминантна особина одређена доминантним алелом (обележен је са '''B''') и

* зелена, што је рецесивна особина детерминисана рецесивним алелом '''b'''.

===Родитељска генерација: хомозиготи===

У '''паренталној генерацији''' (Р) се укрштају, као и у [[монохибридно укрштање|монохибридном укрштању]], биљке чистих линија – хомозиготи[[хомозигот]]и:

* једна линија су биљке '''доминантни хомозиготи (ААВВ)''' са обе доминантне особине (округло, жуто семе),

* друга су '''рецесивни хомозиготи (аабб)''' са обе рецесивне особине (наборано, зелено семе).

Хомозиготи образују један тип алела : доминантан хомозигот гамете[[гамет]]е који сви имају комбинацију АВ, а рецесиван хомозигот гамете са комбинацијом алела аб. (Примењено је прво [[Менделови закони|Менделово правило]] растављања алела при образовању гамета – гамети[[гамет]]и сада имају по један алел гена А и В.)

===Једнообразност F1 генерације===

Слободним комбиновањем гамета АВ и аб, према другом Менделовом правилу, у '''F1''' генарацији може да се образује само један [[генотип]] АаВб па је та генерација једнообразна (униформна) и по генотипу[[генотип]]у и по фенотипу[[фенотип]]у (све биљке имају изражене обе доминантне особине : округло и жуто семе).

Биљке [[F1 генерација|F1 генерације]], с обзиром да су хетерозиготи[[хетерозигот]]и за оба гена ('''дихибриди'''), образују 4 типа гамета (2 ⁿ, где је n=2) са следећим комбинацијама алела : АВ, Аб, аВ и аб. Када се ови гамети међусобно слободно искомбинују, добије се 16 могућих комбинација у F2 генерацији (види слику).

*'''4 различита [[фенотип]]а''' и

*'''9 различитих генотипова'''.

Број могућих фенотипова који се образују у F2 генерацији израчунава се по формули 2ⁿ, а број могућих генотипова по формули 3ⁿ, где је n број особина које се прате(посматрају).

#. фенотип '''обе доминантне особине''' (округло, жуто семе) одређен је генотипом у коме су оба гена заступљена бар са по једним доминантним алелом (обележићемо га са '''А-B-''') што се јавља у '''9''' од укупно 16 комбинација или 9/16 ;

#. фенотип у коме је '''прва особина доминантна, а друга рецесивна''' (округло, зелено семе) одређен је генотипом '''А-бб''' који се јавља у '''3''' од укупно 16 комбинација или 3/16<

#. фенотип у коме је '''прва рецесивна, а друга особина је доминантна''' (наборано, жуто зрно) одређен је генотипом '''ааВ-''' који се јавља у '''3''' од 16 комбинација или 3/16

#. фенотип '''обе рецесивне особине''' (наборано, зелено семе) одређен је генотипом аабб, где су сви алели рецесивни који се јавља у 1од'''1''' од 16 комбинација- 1/16.

Фенотипски однос у Ф2 генерацији је, дакле : '''9 : 3 : 3 : 1'''