Дихибридно укрштање — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Враћене измене 77.78.201.56 (разговор) на последњу измену корисника Autobot |
||
Ред 1:
'''Дихибридно укрштање''' је оно укрштање при коме се прати наслеђивање две особине при чему сваку од тих особина контролише један [[ген]] који образује два алела : [[доминантан алел|доминантан]] и [[рецесиван алел|рецесиван]].
Гени који одређују те особине налазе се на различитим
[[Мендел]] је вршио дихибридна и [[полихибридно укрштање|полихибридна укрштања]] и нашао уверљиве доказе да се
==Менделов оглед==
Пример за дихибридно укрштање јесте [[Менделови закони|Менделов]] експеримент са баштенским грашком код кога је пратио наслеђивање две особине:
* облика семена и
* боје семена грашка.
Облик може да буде:
* округао, што представља [[доминантна особина|доминантну особину ]] одређену [[доминантан алел|доминантним алелом]]
* наборан - [[рецесивна особина]] одређена [[рецесиван алел|рецесивним
Боја семена грашка може да буде:
*жута, што је доминантна особина одређена доминантним алелом (обележен је са '''B''') и
* зелена, што је рецесивна особина детерминисана рецесивним алелом '''b'''.
===Родитељска генерација: хомозиготи===
У '''паренталној генерацији''' (Р) се укрштају, као и у [[монохибридно укрштање|монохибридном укрштању]], биљке чистих линија –
* једна линија су биљке '''доминантни хомозиготи (ААВВ)''' са обе доминантне особине (округло, жуто семе),
* друга су '''рецесивни хомозиготи (аабб)''' са обе рецесивне особине (наборано, зелено семе).
Хомозиготи образују један тип алела : доминантан хомозигот
===Једнообразност F1 генерације===
Слободним комбиновањем гамета АВ и аб, према другом Менделовом правилу, у '''F1''' генарацији може да се образује само један [[генотип]] АаВб па је та генерација једнообразна (униформна) и по
Биљке [[F1 генерација|F1 генерације]], с обзиром да су
[[Слика:Dihibridno.jpg|мини|Схема дихибридног укрштања]]
===Генотипови и фенотипови F2 генерације===▼
▲Генотипови и фенотипови F2 генерације
У F2 генерацији се јављају:
*'''4 различита [[фенотип]]а''' и
*'''9 различитих генотипова'''.
Број могућих фенотипова који се образују у F2 генерацији израчунава се по формули 2<sup>n</sup>, а број могућих генотипова по формули 3<sup>n</sup>, где је n број особина које се прате(посматрају).
У F2 генерацији образује се 9 различитих генотипова.
Ред 47:
Фенотипови који се при оваком, дихибридном укрштању образују у F2 генерацији су :
#. фенотип '''обе доминантне особине''' (округло, жуто семе) одређен је генотипом у коме су оба гена заступљена бар са по једним доминантним алелом (обележићемо га са '''А-B-''') што се јавља у '''9''' од укупно 16 комбинација или 9/16 ;
#. фенотип у коме је '''прва особина доминантна, а друга рецесивна''' (округло, зелено семе) одређен је генотипом '''А-бб''' који се јавља у '''3''' од укупно 16 комбинација или 3/16<
#. фенотип у коме је '''прва рецесивна, а друга особина је доминантна''' (наборано, жуто зрно) одређен је генотипом '''ааВ-''' који се јавља у '''3''' од 16 комбинација или 3/16
#. фенотип '''обе рецесивне особине''' (наборано, зелено семе) одређен је генотипом аабб, где су сви алели рецесивни који се јавља у
Фенотипски однос у Ф2 генерацији је, дакле : '''9 : 3 : 3 : 1'''
Мендел је предвидео да ће добити такве бројне односе и када је прегледао око 550 семена грашка утврдио је да је у F2 генерацији настало :
Ред 59:
*108 зелених и набораних и
* 32 зелена и наборана семена, што одговара односу 9 : 3 : 3 : 1.
==Литература==
* Туцић, Н, Матић, Гордана: О генима и људима, Центар за примењену психологију, Београд, 2002.
* Маринковић, Д, Туцић, Н, Кекић, В: Генетика, Научна књига, Београд
* Татић, С, Костић, Г, Татић, Б: Хумани геном, ЗУНС, Београд, 2002.
* Матић, Гордана: основи молекуларне биологије, Завет, Београд, 1997.
* Ридли, М: Геном - аутобиографија врсте у 23 поглавља, Плато, Београд, 2001.
* Prentis S: Биотехнологија, Школска књига, Загреб, 1991.
* Думановић, Ј, маринковић, Д, Денић, М: Генетички речник, Београд, 1985.
* Косановић, М, Диклић, В: Одабрана поглавља из хумане генетике, Београд, 1986.
* Лазаревић, М: огледи из медицинске генетике, београд, 1986.
* Швоб, Т. и срадници: Основи опће и хумане генетике, Школска књига, Загреб, 1990.
|