Револуције 1848. у Француској — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
'''Француска револуција из 1848.''' је трећа по реду револуција у Паризу, која је избила у фебруару поменуте године.
{{сређивање}}
 
После Бечког конгрса 1815. године у свим државама Европе дошли су на власт племићи који су били највећу противници напретка. У Француској су дошли на власт краљеви из династије Бурбона. Немачка је била расцепкана на 34 државе у којима су владали разни кнезови и краљеви. Италија је била подељена на многе државице, а у Русији је владала најцрња реакција. Слично је стање било и у Шпанији, Португалу и другим државама. У фебруару 1848. године у Паризу избила је револуција, у којој су радници, студенти и ситна буржоазија срушили власт крупне буржуазије и племства и протерали Луја Филипа из Француске. У Француској је проглашена Друга република. Радници су срушили монархију али су власт у новој републици узели представници средње буржоазије.У децембру 1848. године Француска је добила председника Луја Наполеона Бонапарту.Друга република није дуго трајала.Укинута је 1852. године,када се председник прогласио ѕа цара,Наполеона III
[[Слика:Eugène Delacroix - La liberté guidant le peuple.jpg|десно|320п|мини|''[[Слобода води народ]]'' (1830), [[Лувр]]]]
{{клица-историја}}
 
До 1848. године, многи људи у Европи били су незадовољни својим владарима и желели су да учествују у одлучивању о управљању својом земљом. У многим земљама није било довољно посла за све и људи су гладовали. Сетили су се Француске [[Француска револуција|револуције из 1789.]] и помислили да би нова револуција могла да реши њихове проблеме.<ref>БИНГАМ, Џејн Istorija sveta : internet enciklopedija. - Novi Sad : MK Panonia, 2004. стр. 342</ref> Године 1848. у многим деловима Европе избиле су побуне и протести. Они су показали колико су људи били незадовољни својим владарима. <ref>ВЕЛИКА енциклопедија историје. - Нови Сад : Змај : Атлантис : Подгорица : Завод за уџбенике и наставна средства, 2004, стр. 346</ref>
 
Смена монархистичиког и републиканског облика уређења пратила је дуго Француску. Немири су као и увек започињали и били најжешћи у Паризу. Избили су у фебруару, када је влада забранила одржавање политичких скупова. Незадовољни Парижани кренули су на двор, а малодушни краљ [[Луј Филип]] одрекао се престола и побегао у вечно прибежиште смењених влара - Енглеску. [[Јулска монархија]] је срушена, а побуњеници су прогласили [[Друга француска република|Другу републику]], организовали привремену владу и сазвали уставотворну скупштину, пошто су претходно увели опште право гласа. Крајем године, за председника је изабран [[Луј Наполеон Бонапарта]].
 
Радници, предвођени [[Луј Блан|Лујом Бланом]], изборили су се за оснивање тзв. државних радионица, али је овај експеримент пропао - од њега је остало само неколико поплочаних улица у Паризу. У сукобу са буржоазијом, радници су успели да привремено загосподаре скупштином . У тродневним борбама на барикадама, генерал [[Кавењак]] растерао је раднике и повратио владу власти. И Луј Блан је морао да се склони у [[Велика Британија|Енглеску]].
 
Француска је, поред републике и председника, добила и једанод најдемокрарскијих устава, којим је потврђено опште право гласа. Ни Друга република није дуго трајала, укинута је 1852. године, када се државним ударом, учесталим политичким изумом та промену власти, председни прогласио за цара Наполеона III (1852-1871).
 
== Референце ==
{{извори}}
 
== Литература ==
 
* Др Радош Љушић, Историја за трећи разред гимназије општег и друштвено-језичког смера, Завод за уџбенике, Београд 2007, стр. 167-168
 
[[Категорија:Револуционарна 1848.]]
[[Категорија:Историја Француске]]
 
 
[[Категорија:Историја Француске]]