Међународни рачуноводствени стандарди — разлика између измена

Страница разбијена на више мањих, отворена одговарајућа категорија
(Страница разбијена на више мањих, отворена одговарајућа категорија)
*[[Међународни рачуноводствени стандард 29|МРС 29]] - Финансијско извештавање у хиперинфлаторним привредама
*[[Међународни рачуноводствени стандард 30|МРС 30]] - Обелодањивање у финансијским извештајима банака и сличних финансијских институција
*[[Међународни рачуноводствени стандард 31|МРС 31]] - Финансијско извештавање о интересима у заједничким подухватима
*[[Међународни рачуноводствени стандард 32|МРС 32]] - Финанасијски инструменти обелодањивања и приказивање
*[[Међународни рачуноводствени стандард 33|МРС 33]] - Зараде по акцији
== [[МРС 32]] ФИНАНСИЈСКИ ИНСТРУМЕНТИ ОБЕЛОДАЊИВАЊА И ПРИКАЗИВАЊЕ ==
*[[Међународни рачуноводствени стандард 34|МРС 34]] - Периодично финансијско изваештавање
 
*[[Међународни рачуноводствени стандард 35|МРС 35]] - Пословања која престају
Циљ овог стандарда је да корисници финансијских извештаја боље разумеју значај билансних и ванбилансних финансијских инструмената на финансијски положај, успешност и токове готовине предузећа. Стандард се бави класификовањем финансијских инструмената као обавезе или сопственог капитала, класификовањем припадајућих камата, дивиденди, добитка и губитка, као и околностима у којима се врши пребијање финансијских средстава и обавеза.
*[[Међународни рачуноводствени стандард 36|МРС 36]] - Обезвређење средстава
Финансијски извештаји треба да обелодане информације о износима, временском оквиру извесности будућих токова готовине предузећа у вези са финансијским инструментима и рачуноводственим политикама које се примењују на те инструменте.
*[[Међународни рачуноводствени стандард 37|МРС 37]] - Резервисања, потенцијалне обавезе и потенцијална средства
 
*[[Међународни рачуноводствени стандард 38|МРС 38]] - Нематеријална улагања
Овај стандард такође подразумева информације о врсти и обиму употребе финансијских инструмената у предузећу, пословној сврси којој они служе, повезаним ризицима и политикама руководства за контролисање тих ризика. Финансијски инструмент је сваки уговор по основу којег настаје финансијско средство за једно предузеће или обавеза или инструмент капитала другог предузећа. Финансијска средства су: готовина, уговорно право на примање готовине или другог финансијског средства од другог предузећа, уговорно право на размену финансијских инструмената с другим предузећем под повољно потенцијалним условима и инструмент капитала другог предузећа.
*[[Међународни рачуноводствени стандард 39|МРС 39]] - Финансијски инструменти: Признавање и мерење
Финансијска обавеза је свака уговорна обавеза, а то су: предаја готовине или другог финансијског средства другом предузећу и размене финансијских инструмената са другим предузећем под потенцијално неповољним условима.
*[[Међународни рачуноводствени стандард 40|МРС 40]] - Инвестициона некретнина
Сви уговори између заинтересованих страна у крајњем резултирају примањем или исплатом готовине, стицањем или издавањем инструмената капитала.
*[[Међународни рачуноводствени стандард 41|МРС 41]] - Пољопривреда
 
Финансијски инструменти могу бити примарни као што су: потраживања, обавезе, власничке хартије од вредности, или изведени: као што су финансијске опције, фјучерси и форварди, свопови каматних стопа и свопови валута. Основни ризици везани за финансијске инструменте су: ценовни ризик (који обухвата валутни, каматни и тржишни ризик), затим кредитни ризик (ако једна страна уговора о финансијском инструменту не изврши обавезу и проузрокује другој финансијски губитак), ризик ликвидности или ризик финансирања (када ентитет није у могућности да оствари средства потребна за измирење преузетих обавеза по уговору), ризик токова готовине (да износ будућих токова готовине повезаних са финансијским инструментима флуктуира, нпр.смањење каматне стопе).
 
== [[МРС 33]] ЗАРАДЕ ПО АКЦИЈИ ==
 
Овај стандард примењују предузећа чијим се обичним акцијама или потенцијалним обичним акцијама јавно тргује и предузећа која се налазе у поступку емисије обичних или потенцијалних обичних акција на јавним тржиштима хартија од вредности. Обична акција је инструмент капитала који је подређен свим другим деловима капитала. Потенцијална обична акција је финансијски инструмент или други уговор који његовом имаоцу може дати право на обичне акције. Варанти или опције су финансијски инструменти који њиховом имаоцу дају право на куповину обичних акција. Обичне акције носе и право на остварену дивиденду (из нето добитка) али ако је има она се прво дели приоритетним акцијама (које немају право гласа у скупштини).
 
Основна зарада по акцији се обрачунава тако што се нето добитак или губитак периода подели пондерисаним просечним бројем обичних акција које су у оптицају у том периоду.
 
== [[МРС 34]] ПЕРИОДИЧНО ФИНАНСИЈСКО ИЗВЕШТАВАЊЕ ==
 
Овај стандард има за циљ да пропише минимални садржај периодичног финансијског извештаја и принципе за признавање и мерење у финансијским извештајима међупериода. Периодично финансијско извештавање захтевају често државни органи, комисије за хартије од вредности, берзе и рачуноводствени органи. Периодични финансијски извештаји могу бити потпуни као и годишњи тј. да садрже Биланс стања, Биланс успеха, Извештај о променама на капиталу, Извештај о токовима готовине, рачуноводствене политике и напомене.
 
Периодични финансијски извештаји по овом стандарду морају да имају најмање следеће компоненте: сажети Биланс стања, сажети Биланс успеха, сажети Извештај свих промена на сопственом капиталу без нових уплата или исплата по основу остварене нето добити за дати период, сажети извештај о токовима готовине и изабране напомене са објашњењима.
 
== [[МРС 35]] ПОСЛОВАЊА КОЈА ПРЕСТАЈУ ==
 
Циљ стандарда је да се њиме успоставе принципи за исказивање података о пословањима која престају и да се на тај начин унапреди способност корисника финансијских информација да врше пројекције токова готовине предузећа, могућност остваривања прихода и финансијског положаја тиме што ће се подаци о пословањима која престају раздвојити од информација о пословању које се настављају. Пословање које престаје је саставни део предузећа које оно може да:
# отуђи у целини у једној трансакцији кроз процес раздвајања или преноса неемитованих акција за тај део предузећа у власништво постојећим акционарима предузећа;
# отуђује део по део, тако што продаје појединачна средства и појединачно измирује своје обавезе;
# гаси, тако што га напушта.
Ова пословања могу бити везана за веће пословне активности или географске области пословања или за природу пословања. Услов престанка пословања је генерални план.
 
== [[МРС 36]] ОБЕЗВРЕЂЕЊЕ СРЕДСТАВА ==
 
Основни циљ овог стандарда је да пропише поступке које предузеће примењује да обезбеди исказивање својих средстава у износима који нису већи од оних који могу да се поврате. Средство се исказује изнад износа који може да се поврати уколико је износ по коме је исказано изнад износа који би се повратио путем употребе или продаје тог средства. Уколико је такав случај, средство се сматра обезвређеним и тада се овим стандардом захтева да предузеће призна губитке због обезвређивања.
 
Стандард такође прецизира када предузеће укида губитак од обезвређивања и прописује обелодањивања за обезвређена средства. Овај се стандард примењује на рачуноводствено обухватање обезвређења сваког средства осим:залиха (МРС 2), средства које је проистекло из уговора о изградњи (МРС 11), одложеног пореског средства (МРС 12), средства које је проистекло из накнада запослених (МРС 19), финансијских средстава (МРС 32), инвестиционе некретнине која се мери по поштеној вредности (МРС 40) и биолошких средстава која су везана за пољопривредну делатност, која се мере по поштеној вредности умањеној за процењене трошкове продаје на месту жетве (МРС 41).
 
Ови наведени МРС већ садрже конкретне захтеве који се односе на признавање и мерење тих средстава. Овај стандард се примењује на улагања у зависна предузећа (МРС 27), придружена предузећа (МРС 28) и заједничке подухвате (МРС 31).
Ако су средства у књиговодству исказана по поштеној вредности која је уствари њихова тржишна вредност, нето продајна цена тог средства може бити оптерећена само додатним трошком продаје тог средства као што је оглас за продају, организовање продаје и сл.
 
Износ који се добије при продаји таквог средства може да поврати ревалоризовану - поштену или фер вредност тог средства. У случају да је ревалоризовано средство обезвређено након процене то значи да је његова корисна вредност мања од његове књиговодствене вредности што значи да не може да оствари повраћај своје вредности на тржишту.
Корисна вредност представља садашњу вредност процењених будућих токова готовине за коју се очекује да ће се остварити од континуиране употребе тог средства и од отуђења тог средства на крају његовог корисног века трајања.
Нето продајна цена је износ који може да се добије од продаје средства у трансакцији од добро обавештених и вољних страна, међусобно суочених на активном тржишту. Губитак због обезвређења средства је износ који се признаје да би се средство књиговодствено исказало по фер вредности.
 
Активно тржиште је оно на коме владају одређени услови:средства са којима се тргује на тржишту су хомогена, заинтересованим купцима и продавцима су доступни ти производи на тржишту, а цене су познате јавности.
 
== [[МРС 37]] РЕЗЕРВИСАЊА, ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ОБАВЕЗЕ И ПОТЕНЦИЈАЛНА СРЕДСТВА ==
 
Циљ овог стандарда је да обезбеди одговарајући критеријум за признавање и основ за мерење резервисања, потенцијалних обавеза и потенцијалних средстава, као и обелодањивање довољно информација у напоменама уз финансијске извештаје, како би се корисницима омогућило да разумеју њихову природу, рокове и износ. Овај стандард примењују сва предузећа у рачуноводственом обухватању резервисања, потенцијалних обавеза и потенцијалних средстава, изузев оних који су:
# резултат финансијских инструмената који су исказани по поштеној вредности,
# резултат извршних уговора, изузев када је уговор штетан,
# настали код предузећа за осигурања са власницима полиса,
# обухваћени другим МРС-ом.
Стандард се примењује на финансијске инструменте (укључујући гаранције) који нису исказани по поштеној вредности. Овим стандардом резервисања су дефинисана као обавезе са неизвесним роком или износом. Обавеза је садашња обавеза предузећа која произилази из прошлих догађаја, за чије измирење се очекује да ће довести до одлива ресурса који садрже економске користи из предузећа.
 
Резервисања и потенцијалне обавезе се разликују од других обавеза нпр. према добављачима, држави за порез и сл., јер је код њих присутна значајна неизвесност у погледу рока настанка па чак и износа будућих издатака који су потребни за измирење (обавеза у гарантном року). Основ за признавање резервисања у финансијским извештајима предузећа је да предузеће стварно има садашњу обавезу која је настала као резултат прошлих догађаја и да је вероватно да ће одлив ресурса који садрже економске користи бити потребан за измирење обавезе као и да се износ обавезе може поуздано проценити.
 
Резервисања за трошкове који треба да настану да би се пословало у будућности се не признају. Потенцијално средство се не признаје у финансијским извештајима, јер може да доведе до признавања прихода који можда никада неће бити реализован. Међутим, када је реализација прихода практично извесна, тада односно средство није потенцијално средство и његово признавање је оправдано, а и приход се такође признаје.
Резервисање се користи само за покриће издатака за које је првобитно и било признато.
 
== [[МРС 38]] НЕМАТЕРИЈАЛНА УЛАГАЊА ==
 
Овим стандардом се прописује поступак рачуноводственог обухватања нематеријалних улагања која нису предмет неког другог МРС-а. Он захтева да предузеће призна нематеријално улагање, ако и само ако су задовољени одређени критеријуми, затим прецизиран начин на који треба да се врши мерење исказане вредности нематеријалног улагања и захтева одређена обелодањивања. Приликом утврђивања да ли неко средство које у себи обједињује и нематеријалне и материјалне елементе треба да се третира према МРС 16 Некретнине, постројења и опрема или као нематеријално средство (улагање) потребно је да се оцени који су елементи значајнији.
 
На пример, рачунарски програм (софтвер) без ког компјутер не може да функционише представља саставни део припадајућег хардвера и третира се као некретнина, постројење и опрема. Ако софтвер није саставни део рачунара, третира се као нематеријално улагање.
 
Овај стандард се примењује на расходе на име оглашавања, обуке, предоперативних активности, истраживачких и развојних активности. Дефиниција нематеријалног улагања је да је оно немонетарно средство без физичког садржаја које служи за производњу, испоруку робе или услуга, за изнајмљивање другим лицима или се користи у административне сврхе.
Нематеријална улагања се амортизују током њиховог корисног века трајања.
 
== [[МРС 39]] ФИНАНСИЈСКИ ИНСТРУМЕНТИ: ПРИЗНАВАЊЕ И МЕРЕЊЕ ==
 
Овај стандард установљава принципе за признавање и мерење информација о финансијским инструментима у финансијским извештајима предузећа. Финансијски инструмент је сваки уговор по основу којег настаје финансијско средство једног предузећа и финансијска обавеза или инструмент капитала другог предузећа. Финансијска средства чине: готовина, уговорно право на примање готовине или другог финансијског средства од другог предузећа, уговорно право на размену финансијских инструмената са другим предузећем под потенцијално повољним условима или инструмент капитала другог предузећа. Финансијска обавеза је свака обавеза која представља уговорну обавезу као што је: предаја готовине или другог финансијског средства другом предузећу, размена финансијских инструмената са другим предузећем под потенцијално неповољним условима. Инструмент капитала је сваки уговор којим се доказује преостали интерес у имовини предузећа након одбитка свих његових обавеза.
 
Вредност финансијских инструмената се мења у зависности од промена утврђених каматних стопа, цена хартија од вредности, цене робе, курса размене стране валуте, индекса цена, кредитне способности – кредитног индекса.
Дериват не захтева никакво нето почетно улагање на дан уговора и измирује се на неки будући датум.
Постоје четири категорије финансијских средстава или обавеза:
* оне које се држе ради трговања да би се остварио добитак из краткорочних колебања цена или камата
(дериватна финансијска средства и обавезе се увек сматрају да се држе ради трговања)
* улагања која се држе до доспећа су финансијска средства са фиксним плаћањима и доспећем
* зајмови и потраживања који су потекли од предузећа су финансијска средства које је створило предузеће директним обезбеђивањем новца, робе или услуга дужнику, а која нису створена са наменом да буду продата одмах или у кратком року ради трговања, нити се укључују у улагања која се држе до доспећа
* финансијска средства која су расположива за продају су она финансијска средства која нису зајмови и потраживања која су потекла од стране предузећа, нити улагања која се држе до доспећа, као ни финансијска средства која се држе ради трговања.
 
== [[МРС 40]] ИНВЕСТИЦИОНА НЕКРЕТНИНА ==
 
Овај стандард прописује рачуноводствени поступак за инвестициону некретнину и одговарајуће захтеве за обелодањивање. Стандард се бави мерењем инвестиционе неретнине која је узета у закуп путем финансијског лизинга у финансијским извештајима корисника лизинга или пак мерењем инвестиционе некретнине која је дата у закуп по основу оперативног лизинга у финансијским извештајима даваоца лизинга.
Инвестиционе некретнине чине: земљиште, зграде или део зграде коју власник или корисник лизинга држи ради остваривања зараде од издавања или ради увећавања вредности капитала, а може и једно и друго.
Инвестициона некретнина ствара токове готовине који су у великој мери независни од остале имовине коју држи предузеће. По томе се инвестициона некретнина разликује од остале имовине коју користи власник и која потпада под МРС 16.
 
== [[МРС 41]] ПОЉОПРИВРЕДА ==
 
Овај стандард прописује рачуноводствени поступак и начин приказивања финансијских извештаја као и обелодањивања која се односе на пољопривредну делатност.
Рачуноводствено се обухватају из пољопривредне делатности:
а) биолошка средства, б) пољопривредни производи на месту жетве и в) државна додељивања.
Овај стандард се примењује на пољопривредне производе који су пожњевени на месту жетве. Он се не бави прерадом пољопривредних производа након жетве.
 
Пољопривредна делатност је управљање од стране предузећа биолошком трансформацијом биолошких средстава за продају, за пољопривредну производњу или за додатна биолошка средства.
Пољопривредни производ је пожњевени производ биолошких средстава предузећа.
Биолошко средство је жива животиња или биљка.
Биолошка трансформација обухвата процесе узгоја, производње и размножавања који доводе до промена у квалитету или квантитету биолошког средства.
 
Група биолошких средстава је скуп сличних живих животиња или биљака.
Жетва је одвајање производа од биолошког средства или прекидање животног процеса биолошког средства. Биолошко средство се мери приликом почетног признавања, као и на сваки датум Биланса стања по својој поштеној вредности (тржишној вредности) умањеној за процењене трошкове продаје на месту жетве. Такво мерење представља набавну вредност или цену коштања на тај дан, у случају када се примењује МРС 2 Залихе или неки други МРС.
Трошкови продаје не месту жетве обухватају провизије које се плаћају брокерима или дилерима, дажбине регулаторним органима на робној берзи, као и порезе и дажбине на име преноса.
Трошкови продаје на месту жетве не укључују транспортне и друге трошкове који су потребни да би се средство изнело на тржиште. У финансијским извештајима се обелодањују врсте биолошких средстава описно и квантитативно.
 
[[Категорија:Рачуноводство]]
[[Категорија:Финансије]]
826

измена