Међународни рачуноводствени стандарди — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
м
**American Institute of Certified Public Accountants
 
[[1975]]. године Комитет издаје Предговор Саопштењима Међународних Рачуноводствених стандарда. Од тада до данас ова саопштења стално трпе измене и усавршавања.
 
Током периода [[Комитет за Међународне рачуноводствене стандарде]] је приступио [[Међународна федерација рачуновођа|Међународној федерацији рачуновођа]] (The International Federation of Accountants - IFAC), која је основана [[1977]]. године као независна и самостална организација.
 
Комитет за међународне рачуноводствене стандарде има консултативне групе које чине угледне међународне професионалне и пословне институције.
 
Сви они настоје да дође до максималног усаглашавања националних рачуноводствених стандарда са међународним рачуноводственим стандардима, а у даљој будућности вероватно ће доћи на глобалном плану и до примене овако уједначених стандарда као вид нормативног регулисања рачуноводства са циљем унапређења и лакшег приступа рачуноводственим информацијама које би биле разумљиве, поуздане, истините и објективне за све заинтересоване кориснике тих информација.
унапређења и лакшег приступа рачуноводственим информацијама које би биле разумљиве, поуздане, истините и објективне за све заинтересоване кориснике тих информација.
 
Данас Асоцијација носи назив [[Одбор за међународне рачуноводствене стандарде]] који броји 156 чланица, а међу њима је и наша земља од 1997. године.
Од [[1981]]. године почиње снажан процес изградње професионалне регулативе када се доноси и Кодекс професионалне етике рачуновођа.
Изменама и допунама [[1993]]. године, Кодекс професионалне етике је усаглашен са IFAC-овим кодексом.
 
Истовремено је отпочео рад на установљавању [[Рачуноводствена начела|рачуноводствених]] и финансијских начела, усвојених и проглашених [[1989]]. године, а потом се приступило и изради [[Југославија|југословенских]] рачуноводствених стандарда.
 
Њихово доношење, усвајање и проглашавање је завршено 1991/92. године, када су и објављени, а [[1993]]. године донет је југословенски рачуноводствени стандард 31 – Стручна оспособљеност за самостално вођење рачуноводства (у сарадњи са -{ACCA –Association of Chartered Certified Accountants}-, данас водећа међународно призната професионална организација). Југословенски рачуноводствени стандарди – укупно 33 су углавном били усклађени са МРС, али су имали и југословенске специфичности.
 
Значајне разлике су постојале у односу на МРС а односе се на третман корекција за ефекте [[Хиперинфлација|хиперинфлације]] и ванредних позиција, као и друге мање значајне разлике, посебно у вези са обрачуном [[Амортизација|амортизације]] [[Основна средства|основних средстава]] и нематеријалних улагања.
[[Савез рачуновођа и ревизора Србије]], као професионална [[организација]] је настојао да се област рачуноводства професионализује и законски регулише по узору на развијене земље света што у крајњем доприноси да финансијски извештаји добију нови квалитет и транспарентност тј. постану разумљиви за широк круг корисника тих информација.
Извршен је превод постојећих МРС. У циљу едукације рачуновођа и целе те струке организовани су бројни семинари, симпозијуми, саветовања и сл.
Савезна скупштина је усвојила Закон о ревизији и рачуноводству на седници Већа грађана [[26. децембар|26. децембра]] [[2002]]. године и на седници Већа република [[17. децембар|17. децембра]] 2002. године. Овим законом уређују се услови и начин вођења пословних књига, састављање, презентација, достављање и обелодањивање финансијских извештаја, као и услови и начин вршења ревизије финансијских извештаја.
 
Одредбе овог закона односе се на предузећа, задруге, банке и друге финансијске организације, организације за осигурање, [[Берза|берзе]] и берзанске посреднике и друга [[Правно лице|правна лица]], затим [[Физичко лице|физичка лица]] која самостално обављају привредну делатност ради стицања добитка[[добит]]ка – предузетници који утврђују [[добит]] у складу са законом[[закон]]ом којим се утврђује [[порез]] на приход од самосталне делатности, осим предузетника који порез плаћају у паушалном износу.
 
Одредбе овог закона односе се и на предузећа и друге облике органозовања које је правно лице основало у иностранству, ако прописима државе у којој су основани није утврђена обавеза вођења пословних књига, састављања и ревизије финансијских извештаја.
*[[Међународни рачуноводствени стандард 37|МРС 37]] - Резервисања, потенцијалне обавезе и потенцијална средства
*[[Међународни рачуноводствени стандард 38|МРС 38]] - Нематеријална улагања
*[[Међународни рачуноводствени стандард 39|МРС 39]] - [[Финансијски инструменти]]: Признавање и мерење
*[[Међународни рачуноводствени стандард 40|МРС 40]] - [[Инвестициона некретнина]]
*[[Међународни рачуноводствени стандард 41|МРС 41]] - [[Пољопривреда]]
 
[[Категорија:Рачуноводство]]
[[Категорија:Финансије]]
[[Категорија:Међународни рачуноводствени стандарди]]
 
[[ar:المعايير الدولية لإعداد التقارير المالية]]
826

измена