Онтологија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Хајде не...
Ред 7:
Проблематика онтологије садржана је имплицитно и у првим филозофским погледима Милетске школе, мада се појам "биће" први пут експлицитно јавља тек код [[Парменид|Парменида]] и то у чувеној дефиницији "биће јесте, небиће није". За Античку филозофију било је сасвим ново Парменидово потпуно занемаривање варљивих чулних података и окретање искључиво појмовима као једином извору знања. Последице оваквог мишљења су у потпуној супротности са свиме о чему нас чула обавештавају - кретање не постоји а све што ми називамо "светом" је само привид.
Најзначајнији помак после Парменида учинили су атомисти - [[Леукип|Леукип]] и [[Демокрит|Демокрит]]. Да би некако ипак објаснили чињеницу кретања морали су пристати на то да небиће ("празнина") ипак постоји а да је биће подељено у бесконачно много ситних "атома".
[[Платон]] је биће поистоветио са вечним, непромењивимнепроменљивим идејама, док је код [[Аристотел]]а онтологија шире третирана у оквиру опште [[Метафизика|метафизике]].
 
==Онтологија у средњевековној филозофији==