Леонтије — разлика између измена

'''Леонтије''' ([[грчки језик|грч]]: Λεόντιος, умро [[705]]. године) био је [[Византија|византијски]] цар од 695. до 698. године након што је свргао свог претходника Јустинијана -{II}-. Најзначајнији догађај његове кратке владавине био је губитак [[Африка (провинција)|византијске северне Африке]] коју су 697. заузели муслимански Арабљани. У страху од цареве одмазде византијска флота је извикала за цара свог заповедника [[Тиберије III Апсимар|Апсимара]] и затим свргла Леонтија који је потом затворен у манастир. Живот је изгубио након што је осветољубиви [[Јустинијан II Ринотмет|Јустинијан II]] повратио престо 705. године.

[[Слика:Solidus-Leontinus-sb1330.jpg|мини|300п|'''Леонтије на аверсу златника (солида).''' Супротно византијским изворима, а у складу са латинским, царево владарско име, исписано на новцу, гласило је Лав (''-{Leo}-'').]]

Цариградски патријарх [[Нићифор I (цариградски патријарх)|Нићифор I]] (806.-815.806—815) је у својој ''Краткој историји'' записао како је Леонтијева породица била пореклом из Исаврије, планинске области у [[Мала Азија|Малој Азији]]. Неколико представника породице будућег цара носило је достојанство патрикија. Већ на почетку своје владе, Јустинијан је, по Теофану, хроничару из 9. века, послао [[686]]. Леонтија у [[Јерменија|Јерменију]] где је овај наводно ''истребио Сарацене''. Већ у то време Леонтије је носио титулу патрикија и био је ''стратег'' (врховни заповедник) теме Анатоликон. Иако је ова византијска акција требало да помогне хришћанским Јерменима у борби против њихових муслиманских господара, јерменски извори су забележили темељно пустошење које је проузроковао стратег Леонтије. Византинци су заробили 80008.000 породица и затим их натерали да плате откупнину при чему је Леонтије лавовски део плена послао у [[Цариград]]. Пошто су сами Јермени одбили арабљански противнапад, калиф [[Абд ал-Малик]] је пристао на склапање мира на десет година који је подразумевао да [[Омејадски калифат]] и [[Византијско царство]] у будуће деле приходе прикупљене у Јерменији, Иберији (данашња [[Грузија]]) и на острву [[Кипар|Кипру]]. Изгледа да је Леонтијев поход, којим је византијска војска избила чак на [[Каспијско море]], омогућила окупацију бар једног дела Јерменије. [[Византија]] је тако наметнула свог кандидата Нарзеса Камсаракана за владара Јерменије и све до [[693]]. је обезбеђивала своју превласт у региону присуством бројне војске од наводно 30 .000 људи. Када је Јустинијан, у циљу своје политике унутрашње колонизације, преселио добар део становника Кипра у околину [[Кизик|Кизика]] на обали [[Мраморно море|Мраморног мора]], калиф је протестовао због кршења мировног уговора и непријатељства су убрзо обновљена. Цар је лично повео византијску војску у нови рат, али су Византинци овога пута доживели тежак пораз код Севастопоља у [[Кападокија|Кападокији]] и морали су се повући из Јерменије.

Леонтијева владавина нам, захваљујући обскурности извора, није добро позната. Док га византијски извори упорно називају првобитним именом, латински га познају под владарским именом ''Лав'' ([[латински језик|{{јез-лат]]: ''|Leo''}}). У византологији је вођена дуга расправа око разлога ове двозначности извора која је окончана тек проналаском ретких новчића из времена Леонтијеве владавине на којима је потврђена веродостојност латинских извора. Ипак, иако је владао као Лав, Леонтије је у модерној историографији остао упамћен под својим првим именом.

Са успехом на истоку, калиф је сада могао да одвоји довољно војске за поход на стару мету арабљанских похода -— [[Африка (провинција)|византијску Африку]]. Омејадски намесник Ифрикије (Африке) Хасан ибн Нуман је 697. из Барке на обали данашње [[Либија|Либије]] (антички Пентапољ) кренуо на [[Картагински егзархат]] са војском од чак 40 .000 ратника. Са друге стране, по данашњим проценама, византијски егзарх је могао имати највише 10 - 15 .000—15.000 војника не рачунајући одреде локалних [[Бербери|берберских]] савезника. По арабљанској традицији, неименовани егзарх је наметнуо Хасану борбу у близини картагинских бедема али је изгубио битку након чега су муслимани заузели [[Картагина|Картагину]] и побили велики број њених становника. Ипак, пре ће бити да је град приморан на предају опсадом. Након тога Хасан је кренуо да редом заузима преостале византијске испоставе док је у Картагини оставио малобројни гарнизон. Када су вести о паду Африке стигли у Цариград, Леонтије је опремио флоту са циљем да поново заузме Картагину. Команда је поверена способном Јовану Патрикију који је пре краја 697. заузео и Картагину и неколико околних тврђава. У међувремену, Хасан ибн Нуман је потучен у борбама са Берберима и морао се повући у Барку. Одатле је упутио позив за помоћ и наредне 698. калиф му је послао и довољно појачања и моћну флоту. Пошто се показало да је отпор узалудан, Јован Патрикије је напустио Картагину и повукао се на [[Крит]]. Овога пута Хасан је за сваки случај порушио картагинске зидине. Византинцима су сада у Африци преостали свега неколико градова на западу укључујући [[Сеута|Сеуту]].

*Andreas N. Stratos, ''Byzantium in the Seventh Century'', Volume V, Justinian II, Leontius and Tiberius, 685 - 711685—711, Amsterdam 1980.

* [http://www.roman-emperors.org/leonti2.htm "Leontius (695-98 A.D.)"] -(from ''De Imperatoribus Romanis'', "An„An Online Encyclopedia of Roman Emperors"Emperors“)

списак=[[Византијски цареви]]<br>[[695]]-—[[698]] |