Труман Капоте — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Правопис
Ред 22:
 
Четрдесетих година Труман ради на свом првом роману чија се радња одвија у [[Њујорк]]у. Убрзо одустаје од ове идеје те је касније тврдио да је роман уништио. Међутим испоставило се да је рукопис из ђубрета педесетих година извадио његов кућепазитељ. Роман је објављен постхумно [[2006]]. под радним насловом ''Летње крстарење''.
Из тог разлога за његов први роман се узима његов први објављени роман ''Други гласови друге собе'' (''-{Other Voices, Other Rooms}-''). Прилику да напише овај роман омогућава му чињеница да је његову приповетку Миријам запазио издавач Рандом хауса Бенет Серф који му је понудио уговор. Са чеком од 1 500 [[долар]]а, Труман се враћа у Монровил где започиње рад на књизи. ''Друге гласове друге собе'' писаће у неколико градова пуне три године, да би светлост дана роман угледао [[1948]]. године. Многи биографи су ово дело посматрали као семи-аутобиографско дело. Такво мишљење је имао и сам аутор који је у свом есеју овако прокоментарисао стварање свог првенца: „Друге собе, други гласови је био покушај да истерам демоне, несвесни, посве интуитиван покушај. Нисам био свестан да је, осим пар догађаја и описа, био на озбиљном нивоу [[аутобиографија]]. Читајући га сад, осећам неопростиву самообману“. У истом том есеју даље говори како је посета куће у Монровилу омогућила да седне и да га напише.
 
Фабула у роману се базира на догађајима у животу Џоела Кнокса који након смрти своје мајке одлази да живи код оца у [[Њу Орлеанс]]у Осим што је у роману приказано болно одрастање једног дечака који покушава да обнови односе са својим оцем, роман је подигао велику прашину чињеницом да се дечак заљубљује у [[трансвестит]]а Рандолфа.
Ред 28:
На листи [[бестселер]]а Њујорк тајмса налазио се пуних девет недеља, за време којих је продавано и до 26.000 примерака књиге. Контроверзе око овог романа направиле су од Капотија литералну фигуру у Америци о којој се највише прича. Осим контроверзне фабуле, доста прашине се подигло и око [[фотографија|фотографије]] Трумана Капотија на задњим корицама првог издања. Ту фотогафију је направио Харолд Халм, и на њој Труман лежећи заузима позу којом својим крупним очима директно гледа у фото-апарат. Капоти се бранио да је ова поза настала сасвим случајно и да га је фотограф ухватио неспремног, међутим сви биографи су потврдили чињеницу да је таква сензуална фотографија била идеја самог Трумана. Његов биограф, Кларк Џералд, истиче да је већи део публицитета који је тада окруживао младог књижевника био продукт различитих интерпретација саме слике, од којих је једна била тумачење фотографије као [[секс]]уалне провокације. Пошто је фотографија била прештампавана и у књижевним критикама по новинама, не треба се чудити што је аутор навукао на себе оптужбе за неморал. Лос Анђелес Тајм је оптужио Капотија да на овој фотографији жели да искаже гнушање и бес против конвенционалног [[морал]]а. Ускоро фотографија је била копирана, имитирана па чак и пародирана широм државе а сама слика постаће нака врста [[симбол]]а читавог Капотијевог живота. Занимљиво је то да је фотографија оставила снажан утисак на двадесетогодишњег [[Енди Ворхол|Ендија Ворхола]], који је одмах написао писмо дивљења Капотију. Када је Ворхол дошао у Њујорк, неколико пута је покушавао да га упозна, а стална опсесија њиме довела је и до његове прве самосталне изложбе под називом ''50 цртежа заснованих на писању Трумана Капотија''.
 
''Други гласови, друге собе'' нашао се на 26. месту на листи 100 најбољих романа са геј и лезбејском тематиком који је направио -{The Publishing Triangle}- 1999. године
 
=== ''Доручак код Тифанија'' ===