Изграђена је у периоду од [[1969]] до [[1974]]. године по пројекту архтектеархитекте [[Бранко Пешић (архитекта)|Бранка Пешића]], као први [[облакодер]] у ужем центру града, стациониран између Славије и Теразија. Зграда представља једно од најзначајнијих остварења београдске [[архитектура|архитектуре]] с краја шездесетих година 20. века и у то време је била највиша зграда Београда. На последњем спрату зграде се налазио ресторан са видиковцем који је затворен почетком деведесетих, када је локална РТВ станица [[Студио Б]], која се већ деценијама емитује управо из ове зграде, закупила последњи спрат за своје потребе.
== Београђанка данас ==
Испод нивоа земље налази се велика самопослуга која је данас у власништву трговинског ланца „Фамилија“. Приземље и прва четири спрата били су у власништву предуѕећапредузећа ''„Робна кућа Београд“'', које је крајем 2007. године приватизовало предузеће „Верано“. Остатак су пословне просторије и у власништву су Града [[Београд]]а. Ту су канцеларије [[Студио Б|РТВ Студио Б]], телевизије у власништву града Београда, као и [[Народна канцеларија Председника Републике]], затим бројни секретаријати градске владе Београда и [[Београдска отворена школа]]. На преосталим спратовима налазе се седишта и представништва више домаћих и страних предузећа. Ту је и главна канцеларија компаније [[ИКЕА]] за Србију. Новинска кућа [[Блиц (дневни лист)|Блиц]] још увек има неколико канцеларија у Београђанки иако се већи део особља преселио у нову зграду.
