|
'''Рај''' у [[хришћанство|хришћанству]] означава место на небу, на коме живи [[Бог]] и почивају душе свих оних који су прихватили [[Исус Христ|Исуса Христа]], сина Божјега, као свога спаситеља. Супротност је [[Пакао|Паклу]] у кога одлазе сви они који су живели у [[грех]]у и нису прихватили Исуса као спаситеља.
Рај у Светоме Писму има неколико синонима тако да се може поистоветити са библијским терминима '''Царство небеско''' и '''Царство Божије'''. Такође у хришћанској теологији термин ''рај'' може бити поистовећен са појмом '''''Есхатон''''' (το εσχατον - на грчком ''крај, послетак'') који у теологији означава идеалну димензију постојања Божијег Царства. Сама реч појављује се у Библији, тако на пример у Јеванђељу по Луци 23,43 или у Откривењу Јовановом 2,7. Термин ''рај'' је изворно реч грчког порекла - ο παραδεισος, и означава реално есхатолошко место или димензију постојања и то идеалну и савршену и у том смислу се и користи у библијском тексту, нарочито у новозаветним списима. У старозаветном тексту, реч ''рај'' означава и конкретно географски одређено место познато под именом [[ЕдемскиЕденски врт]] који се налазио у Месопотамији, колевци човечанства, и тај идеални земаљски врт помиње се као религиозни архетип у свим цивилизацијама тако да је то, према Карлу Г. Јунгу, један од доказа да је човек према својој исконској природи религиозно биће - биће које тражи и жуди за својим Творцем Богом. Библијска историја учи да је првобитни Едемски врт изгубљен Адамовим грехом, али је зато на свет дошао ''Нови Адам'', Спаситељ човечанства - Исус Христос. Христос је својом искупитељском жртвом на Крсту поново отворио човечанству врата раја тако да сада, након Његовог Васкрсења, свако ко верује у Њега може наследити вечни живот у рају или Царству небеском. Заједно са овим, хришћанска теологија, нарочито православна, уче да ће пуноћа Царства небеског или раја бити остварена на земљи, у будућности, приликом Другог доласка Исуса Христа. То нарочито означава библијски термин за Исусов поновни долазак у слави који су користили и Свети Оци Хришћанске Цркве : то је термин ''Парусија'' . На грчком језику реч ''Парусија'' (η παρουσια)означава присуство, појаву и долазак Христа и то реално и физичко присуство Христа у свету. Тако је рај поистовећен и са термином заједнице са Христом јер, заправо, то је суштина учења о рају. То показује и једна дидактична православна химна (тропар): ''Ти си, Христе, рај пун зеленила, Ти си земља кротких, Ти си царство обећано...''. То значи да је суштина поимања раја као места вечног блаженства и у његовом онтолошком својству - рај је заједница и то са Христом који је Носилац вечности и победитељ смрти. Тако учење о рају негира феномен смрти као небића. Смрт није небиће јер је рај знак Христове победе и присутности а Његова близина одгони сваку опасност од небића јер Христова божанска љубав је гаранција и залог вечнога живота. Тако смо дошли до једне од најлепших дефиниција раја: Рај ... то је постојање у Христовој љубави. Тако рај може почети за искреног хришћанина већ у току овоземаљског живота и наставити се у вечности кроз заједницу љубави са Христом. Јер, према Светоме Максиму Исповеднику (7. век), за оне који прихватају Христову љубав јединство са Њим ће бити ''божанско и непојмљиво уживање и радост'' (Св. Максим, Богословска поглавља, I, 51. Patrologia Graeca 90, 1101 C) јер постоји само један најважнији квалитет рајског живота или начина постојања Осмога дана (рај који долази изнад категорија времена и простора) а тај рајски квалитет постојања јесте онтологија љубави. То је идеални начин постојања са божанским Христом у непосредној близини Његове савршене Богочовечанске Личности и љубави.
|
