|
'''Енигматика''' се најопштије дефинише као вештина састављања и решавања загонетака. Особе које су активне у овој области се називају ЕНИГМАТЕ или ЕНИГМАТИЧАРИ. Користе се али знатно мање и термини: загонеташтво и загонетач.
Енигматика се првенствено третира као забава и разбибрига, али савремена енигматика доказује да је и нешто више. Поред тога што је "гимнастика„гимнастика ума и играрија духа"духа“ служи за проверу, стицање и обнављање знања ("Знање„Знање кроз разоноду"разоноду“), тестирање интелигенције, културно изражавање у посебном облику, интелектуалну забаву, а постоји и веровање да се решавањем укрштених речи тренирају вијуге и ћелије мозга и тако делује превентивно на болести овог органа. Данас је у свету присутнија него икад, и на папиру и у електронском облику, а томе знатно доприноси вишак слободног времена у савременом друштву.
У развијеним европским земљама постоје курсеви из ове области при енигматским клубовима, па и школе, рецимо у Италији, чије је енигматика на веома високом нивоу. Чешка има факултет на коме се може специјализовати енигматика на одсеку за новинарство. У поменутим државама се издају и посебни теоријски листови, а постоје и јаке енигматске библиотеке. На многим светским универзитетима енигматика је била предмет магистарских радова и тема докторских дисертација.
Енигматика има додирних тачака пре свега са књижевношћу и новинарством. За књижевност је веже заједнички "материјал"„материјал“ са којим се ради, писмо, језик, слова и речи, а зна се да су народне загонетке ушле у књижевну историју нашег и не само нашег народа. Многи наши писци, лингвисти, јавни радници и просветитељи су се бавили проучавањем и састављањем разних загонетака. Из старијих времена то су [[Вук Караџић]], [[Димитрије Давидовић]], [[Јован Стерија Поповић]], [[Јован Јовановић Змај]], Ђорђе Натошевић, а из новијих [[Десанка Максимовић]], [[Милован Данојлић]], [[Јован Ћирилов]], Др. [[Иван Клајн]] итд. Што се тиче новинарства, може се рећи да се и знатан број новинара бавио и бави енигматским радом као саставним део свог посла, а скоро сви дневни и периодични листови имају бар по једне укрштене речи на својим страницама, а неке и читаве енигматске додатке од више страна.
|
