Хришћанство у Црној Гори — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Граматика
Ред 32:
Владарском повељом Цетињска митрополија добија посједе и привилегије, па постаје институција која је одмах иза господара. Митрополија је имала јурисдикцију на Црногорском приморју и скадарску област Скендерију.
 
Од [[1450.]] до 1557. године православна црква у Црној Гори је фактички била независна од Пећке патријаршије, која је припојена [[Охридска архиепископија|Охридској архиепископији]] након1532. пада [[Србија|Србије]] под турску властгодине. Сву власт над црквом у то вријеме имао је '''''Господар.''''' Одлучивао је ко ће бити митрополит и како ће митрополија дјеловати. Цетињски митрополит је био самосталан у свом раду у односу на Охридску архиепископију. У [[XVI]] вијеку Пећка патријаршија се обнавља па [[Цетињска митрополија]] поново улази у њен састав. Током [[XVI]] и [[XVII]] вијека цетињски митрополити директно преговарају с млетачким и турским властима, а с папом о прихватању уније. Сви црногорски митрополити имали су титулу Егзарха, били су чувари Пећкога трона.
 
Крајем [[XVII]] вијека слаби утицај турске власти у Црној Гори, а истовремено нестаје утицаја пећког патријарха на избор цетињског митрополита. Права која су се односила на Цетињску митрополију, а која је султан дао пећком патријарху, постала су неважећа за Црну Гору чином отказивања послушности султану. Да је пећки патријарх изгубио утицај на цетињског митрополита постала је очита након смрти митрополита [[Висарион II|Висариона II]], [[1692.]] године.