Аризона — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: xal:Аризон
мНема описа измене
Ред 36:
У Аризони живи 5.744.000 становника (2004), од тога 63,8% белци, 25,3% латиноамериканци, 5,0% Индијанци, 3,1% црнци и афроамериканци и 1,8% Азијати.
 
Од 2003. године роди се више латиноамеричке него беле деце. Очекује се да ће 2035. већина становника Аризоне бити латиноамерчкоглатиноамеричког порекла.
Према резултатима изјашњавања из 2000. године, становници Аризоне говоре у 74,1% случајева [[енглески]], 19,5 % [[шпански]], 1,9 % [[навахо]], 0,6 % други индијански језици и 0,5 % [[немачки]] језик.
 
Ред 45:
У доба од [[300]] до око. [[1200]] постојала је [[Хохокам]] култура у јужној Аризони.
 
Европски мисионари су стигли први пут у 16. веку: [[Маркос де Низа]], шпански [[Фрањевци|Фрањевац]], путовао је око [[1539]]. по јужном делу [[САД]] и описује седам златних градова. [[Франсиско Васкез де Коронадо]], шпански [[конкистадорконквистадор]], тражио је те градове око [[1540]]-[[1542]].
 
Колонизацију Аризоне су покренули шпански [[Католици|католички]] мисионари. Подучавали су индијанце католичкој вери. Након тога почели су Шпанци градити прве утврђене градове: ([[1752]]. [[Тубак]], [[1775]]. [[Тусон]]), да би учврстили власт на том подручју. Аризона је након мексичке независности [[1810]]. припала Мексику.