Семјон Тимошенко — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Бот Додаје: hu:Szemjon Konsztantyinovics Tyimosenko)
{{Биографија
[[Слика:Semyon Konstantinovich Timoshenko (1895-1970), Soviet military commander.jpg|мини|250п|Маршал Совјетског Савеза, Семјон Тимошенко]]
| име = Семјон
| презиме = Тимошенко
[[Слика: | слика = Semyon Konstantinovich Timoshenko (1895-1970), Soviet military commander.jpg|мини|250п|Маршал Совјетског Савеза, Семјон Тимошенко]]
| текст_уз_слику = Семјон Тимошенко
| дан_рођења = 18.
| месец_рођења = фебруар
| година_рођења = 1895.
| место_рођења = [[Фруманка]]
| држава_рођења = [[Руска Империја]], данас [[Украјина]]
| дан_смрти = 31.
| месец_смрти = март
| година_смрти = 1970.
| место_смрти = [[Москва]]
| држава_смрти = [[Совјетски Савез]], данас [[Русија]]
| женски_пол =
}}
'''Семјон Константинович Тимошенко''' ({{Јез-ру|Семён Константинович Тимошенко}}; [[18. фебруар]] [[1895]]. - [[31. март]], [[1970]].) је био [[Совјетски Савез|совјетски]] војни командант, и високи официр [[Црвена армија|Црвене армије]] почетком инвазије [[Нацистичка Немачка|Нацистичке Немачке]] на Совјетски Савез, [[1941]].
 
Када су Немци извршили инвазију на Совјетски Савез, јуна [[1941]], Стаљин је преузео позицију комесара за одбрану, и послао је Тимошенка на [[Совјетски централни фронт|Централни фронт]], да спроведе борбено повлачење од границе ка [[Смоленск|Смоленску]]. Претрпљени су огромни губици, али је Тимошенко успео да сачува доста војника за одбрану [[Москва|Москве]]. У септембру је пребачен у [[Украјина|Украјину]], где је Црвена армија претрпела губитке који су износили 1,5 милион, у обручу код [[Уман, Украјина|Умана]] и [[Кијев|Кијева]]. Овде је Тимошенко успео да стабилизује фронт.
 
У мају 1942, Тимошенко је, са 640.000 војника, организовао [[Друга битка за Харков|противофанзиву код Харкова]]. Након почетних совјетских успеха, немциНемци су узвратили ударац, зауставивши офанзиву. Иако су Тимошенкове акције успориле немачко напредовање ка [[Стаљинград|Стаљинграду]], морао је да прихвати одговорност за неуспех у одбацивању немачких снага.
 
Успех генерала [[Георги Жуков|Георги Жукова]], у одбрани Москве децембра 1941. је убедио Стаљина да је Жуков бољи командант од Тимошенка. Стаљин је уклонио Тимошенка са команде на фронту, дајући му улоге општег команданта [[Стаљинград|стаљинградског]] (јун 1942.), затим северозападног (октобар 1942.), [[Лењинград|лењинградског]] (јун 1943.), [[Кавказ|кавкаског]] (јун 1944.) и [[Балтик|балтичког]] (август 1944.) фронта.