Златни век шпанске књижевности — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 4:
Година 1492. вишеструко је значајна за [[Шпанија|Шпанију]] и шпанску историју и језик. Поред већ поменутог издавања прве граматике шпанског језика, те исте године, пала је [[Гранада]], последњи арапски бастион на шпанском тлу, што је значило и успешно окончање [[Реконкиста|Реконкисте]], и коначно ослобођење [[Пиринејско полуострво|Иберијског полуострва]] од арапске доминације. Такође, [[12. октобар|12. октобра]] [[1492]]. године, [[Кристифор Колумбо|Колумбо]] је открио нови континент у служби шпанских [[Католички краљеви|Католичких краљева]], што је представљало отварање нове епохе у историји Шпаније која сада постаје колонијална велесила.
Појам '''Златни век''' (шп. Сигло де Оро) у шпанској књижевности подразумева временски период од сто шездесет четири године, од проглашења [[Карло В|Карла В]], за краља Шпаније 1517. године до смрти [[Калдерон|Педра Калдерона де ла Барке]] 1681. године. Сматра се да остаје присутан и у XВИИИ веку, али да је тада у периоду декаденције. У оквиру овог периода истичу се два културна, уметничка и књижевна покрета.
* [[
* [[
Доба барока у Шпанији доноси корените промене у друштвеном и књижевном животу Шпанаца. Формира се крајем XВИ века, а у XВИИ веку доноси коренито промене у схватању живота и односу према уметности. Барок прекида са ренесансним естетичким схватањем да је уметност “подражавање природе“. Основни мото ове епохе је “Читаоца треба зачудити“. У бароку долази до дубоке промене свих књижевних врста. Неке од основних карактеристика стила барокне књижевности су:
* Трагање за новим изражајним средствима како би се у цитаоцу пробудио сензибилитет, интелигенција и дивљење.
* Замена устаљених норми појединачним оценама, проценама и личним хировима.
* Динамична концепција живота и смрти.
* Сликовито супротстављање екстремних елемената.
* Подређеност целине централном мотиву.
* Извештаченост,изобиље украса и склоност компликовању.
Барокно стваралаштво је имало једнострану визију стварности, неумерено се идеализовала неравнотежа и често је долазило до експресионистичке деформације. [[Алехо Карпентијер]] ({{јез-шп|Алејо Царпентиер y Валмонт}}) је рекао да је барок као стил опстао толико дуго зато што је барокни начин размишљања био опште стање духа у хиспанском свету у XВИИ веку. У оквиру барокног стила постоје две тенденције које се испољавају почетком XВИИ века. То су култизам ({{јез-шп|цултисмо}}) и концептизам ({{јез-шп|цонцептисмо}}).
Лирика се одликује виртуозношћу и изненађењима, бизарним сликама и богатством изражајних и версификацијских форми: антитеза и парадокс, игре речима, метафоре, хиперболе, анафоре и епифоре, и сл. Поред обимних епова у стиху, јављају се многобројни [[витешки роман|витешки]] и [[пикарски роман|пикарски романи]] у прози који осликавају друштвено и духовно стање Шпанаца у XВИИ веку. Позориште такодје драстично мења своју природу и технику мешајући трагичне и комичне мотиве, стварајући притом изразито шпанску драмску врсту – трагикомедију ({{јез-шп|трагицомедиа}}).
{{клица-књижевност-Шпанија}}
|