Златни век шпанске књижевности — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 4:
Година 1492. вишеструко је значајна за [[Шпанија|Шпанију]] и шпанску историју и језик. Поред већ поменутог издавања прве граматике шпанског језика, те исте године, пала је [[Гранада]], последњи арапски бастион на шпанском тлу, што је значило и успешно окончање [[Реконкиста|Реконкисте]], и коначно ослобођење [[Пиринејско полуострво|Иберијског полуострва]] од арапске доминације. Такође, [[12. октобар|12. октобра]] [[1492]]. године, [[Кристифор Колумбо|Колумбо]] је открио нови континент у служби шпанских [[Католички краљеви|Католичких краљева]], што је представљало отварање нове епохе у историји Шпаније која сада постаје колонијална велесила.
 
Појам '''Златни век''' (шп. Сигло де Оро) у шпанској књижевности подразумева временски период од сто шездесет четири године, од проглашења [[Карло В|Карла В]], за краља Шпаније 1517. године до смрти [[Калдерон|Педра Калдерона де ла Барке]] 1681. године. Сматра се да остаје присутан и у XВИИИ веку, али да је тада у периоду декаденције. У оквиру овог периода истичу се два културна, уметничка и књижевна покрета.
<!--Pojam '''Zlatni vek''' (šp. Siglo de Oro) u španskoj književnosti podrazumeva vremenski period od sto šezdeset četiri godine, od proglašenja [[Karlo V|Karla V]], za kralja Španije 1517. godine do smrti [[Kalderon|Pedra Kalderona de la Barke]] 1681. godine. Smatra se da ostaje prisutan i u XVIII veku, ali da je tada u periodu dekadencije. U okviru ovog perioda ističu se dva kulturna, umetnička i književna pokreta.
 
* [[RenesansaРенесанса]] uу XVIXВИ vekuвеку.
* [[BarokБарок]] uу XVIIXВИИ vekuвеку.
 
Доба барока у Шпанији доноси корените промене у друштвеном и књижевном животу Шпанаца. Формира се крајем XВИ века, а у XВИИ веку доноси коренито промене у схватању живота и односу према уметности. Барок прекида са ренесансним естетичким схватањем да је уметност “подражавање природе“. Основни мото ове епохе је “Читаоца треба зачудити“. У бароку долази до дубоке промене свих књижевних врста. Неке од основних карактеристика стила барокне књижевности су:
Doba baroka u Španiji donosi korenite promene u društvenom i književnom životu Španaca. Formira se krajem XVI veka, a u XVII veku donosi korenito promene u shvatanju života i odnosu prema umetnosti. Barok prekida sa renesansnim estetičkim shvatanjem da je umetnost “podražavanje prirode“. Osnovni moto ove epohe je “Čitaoca treba začuditi“. U baroku dolazi do duboke promene svih književnih vrsta. Neke od osnovnih karakteristika stila barokne književnosti su:
 
* Трагање за новим изражајним средствима како би се у цитаоцу пробудио сензибилитет, интелигенција и дивљење.
* Traganje za novim izražajnim sredstvima kako bi se u citaocu probudio senzibilitet, inteligencija i divljenje.
* Замена устаљених норми појединачним оценама, проценама и личним хировима.
* Zamena ustaljenih normi pojedinačnim ocenama, procenama i ličnim hirovima.
* Динамична концепција живота и смрти.
* Dinamična koncepcija života i smrti.
* Сликовито супротстављање екстремних елемената.
* Slikovito suprotstavljanje ekstremnih elemenata.
* Подређеност целине централном мотиву.
* Podređenost celine centralnom motivu.
* Извештаченост,изобиље украса и склоност компликовању.
* Izveštačenost,izobilje ukrasa i sklonost komplikovanju.
 
Барокно стваралаштво је имало једнострану визију стварности, неумерено се идеализовала неравнотежа и често је долазило до експресионистичке деформације. [[Алехо Карпентијер]] ({{јез-шп|Алејо Царпентиер y Валмонт}}) је рекао да је барок као стил опстао толико дуго зато што је барокни начин размишљања био опште стање духа у хиспанском свету у XВИИ веку. У оквиру барокног стила постоје две тенденције које се испољавају почетком XВИИ века. То су култизам ({{јез-шп|цултисмо}}) и концептизам ({{јез-шп|цонцептисмо}}).
Barokno stvaralaštvo je imalo jednostranu viziju stvarnosti, neumereno se idealizovala neravnoteža i često je dolazilo do ekspresionističke deformacije. [[Aleho Karpentijer]] ({{jez-šp|Alejo Carpentier y Valmont}}) je rekao da je barok kao stil opstao toliko dugo zato što je barokni način razmišljanja bio opšte stanje duha u hispanskom svetu u XVII veku. U okviru baroknog stila postoje dve tendencije koje se ispoljavaju početkom XVII veka. To su kultizam ({{jez-šp|cultismo}}) i konceptizam ({{jez-šp|conceptismo}}).
 
Лирика се одликује виртуозношћу и изненађењима, бизарним сликама и богатством изражајних и версификацијских форми: антитеза и парадокс, игре речима, метафоре, хиперболе, анафоре и епифоре, и сл. Поред обимних епова у стиху, јављају се многобројни [[витешки роман|витешки]] и [[пикарски роман|пикарски романи]] у прози који осликавају друштвено и духовно стање Шпанаца у XВИИ веку. Позориште такодје драстично мења своју природу и технику мешајући трагичне и комичне мотиве, стварајући притом изразито шпанску драмску врсту – трагикомедију ({{јез-шп|трагицомедиа}}).
 
Lirika se odlikuje virtuoznošću i iznenađenjima, bizarnim slikama i bogatstvom izražajnih i versifikacijskih formi: antiteza i paradoks, igre rečima, metafore, hiperbole, anafore i epifore, i sl. Pored obimnih epova u stihu, javljaju se mnogobrojni [[viteški roman|viteški]] i [[pikarski roman|pikarski romani]] u prozi koji oslikavaju društveno i duhovno stanje Španaca u XVII veku. Pozorište takodje drastično menja svoju prirodu i tehniku mešajući tragične i komične motive, stvarajući pritom izrazito špansku dramsku vrstu – tragikomediju ({{jez-šp|tragicomedia}}).
-->
 
{{клица-књижевност-Шпанија}}