|
Кора лучи следеће групе хормона:
*минералокортикоиде: алдостерон, кортикостерон, који регулишу промет минерала (посебно [[натријум]]а и [[калијум]]а) и воде, чиме одржавају [[хомеостаза|хомеостазу]]; називају се ''хормони који чувају живот'';
Кора надбубрежних жлезда излучује групу различитих хормона, кортикостероида. Сви хормони коре надбубрежних жлезда делују у телу на различите начине. Кора надбубрежних жлезда излучује три врсте хормона, а то су:
*гликокортикоиде: међу њима је најактивнији кортизол; регулишу промет [[угљени хидрати|угљених хидрата]], [[протеин]]а и [[липид]]а;
1.минерало-котрикоиди
*андрогене и естрогене хормоне који утичу на развој полних органа у дечијем узрасту.
2.глико-кортикоиди
Срж надбубрежне жлезде лучи [[адреналин]] и [[норадреналин]]. Њихово дејство је слично дејству симпатичког нервног система – убрзавају рад [[срце|срца]], повећавају [[крвни притисак]] итд.
3.сексуални стероиди
== Види још ==
Поред њих излучују се и мале количине андрогених хормона, који једују на организам исто као и мушки полни хормон тестостерон, и још мање количине естрогених хормона који изазивају феминизацију. Код неких поремећаја коре надбубрежних жлезда ти се хормони могу излучивати у екстремним количинама.
Минерало-кортикоиди су алдостерон и дезоксикортикостерон. Главни представник је алдостерон, а има значајан утицај на метаболизам електролита.
Глико-кортикоиди су кортизол, кортизон и кортикостерон. Делују на метаболизам угљених хидрата, беланчевина и масти. Кортизол је најважнији кортикостероид , а има јак антизапаљењски и антиалергијски ефекат.
Сексуални стероиди су: а) андрогени
б) прогестерон
в) естрогени
'''Биосинтеза кортикостероида'''
Кортикостероиди се синтетишу у кори надбубрежних жлезда из холестерола. Кора надбубрежних жлезда садржи велике количине холестерола и естара холестерола који делимично настају у самој жлезди путем биосинтезе из простих представника са два С атома, а делимично из холестерола.
Алдостерон се синтетише из кортикостерона или дезоксикортикостерона.
'''Метаболизам котрикостероида'''
Око 90% кортизола који се излучи из коре надбубрежних жлезда у циркулацију везано је за специфични глобулин – транскортин. Капацитет везивања кортизола за глобулин повећавају естрогени, трудноћа и гладовање, а смањују цироза јетре и нефротски синдром(оштећење бубрега је такво да доводи до масовне протеинурије).
'''Функција минерало - кортикоида'''
Без минерало – кортикоида концентрација натријума и хлорида би знатно опала. Минутни волумен срца се убрзо смањује, што даље води у једно стање слично шоку, након чега следи смрт. Престане ли секреција хормона коре надбубрежних жлезда, човек ће умрети за три до седам дана, ако не прими терапију сољу или терапију минерало – кортикоидима.
Због тога се каже да су минерало – кортикоиди „спасоносни за живот”.
Смањена гункција коре надбубрежних жлезда може бити примарна или секундарна, акутна или хронична.
'''Адисонова болест'''
Настаје као последица обостраног разарања коре надбубрежних жлезда, а карактерише се мрком пигментацијом коже и слузница. Поремећај метаболизма електролита и угљених хидрата.
'''Алдостерон'''
На алдестерон отпада највећи део минерало – кортикоидне активности секрета коре надбубрежних жлезда . најважније деловање алдостерона и осталих минерало – кортикоида у телу је у томе да повећавају реапсорпцију натријума у тубулама. Повећана реапсорпцију натријума делује тако да се количина натријума у екстацелуларној течности повећава. Хипернатријемије углавном нема, човек ожедни и додавањем воде телесним течностима разређује натријум. Алдостерон повећава такође и реапсорпцију хлорових јона из тубула. То се дешава секундарно због повећане реапсорпције натријума.
Срж надбубрежних жлезда
[[Срж надбубрежне жлезде]]'''подебљан текст''' је ектодермалног порекла, лучи катехоламине, епинефрин (адреналин), норепинефрин (норадреналин) и допамин.
Епинефрин потиче из хромафиних ћелија сржи надбубрежних жлезда, док норепинефрин настаје из сржи надбубрежне жлезде и из симпатичких постганглијских андренергијских неурона који се налазе у многим ткивима(срце, мозак, слезина...). према томе норадреналин је хормон и неуротрансмитер за разлику од адреналина који је првенствено хормон.
Главна разградња ових хормона одиграва се у јетри и бубрезима. Мале количине катехоламина се излучују путем бубрега непромењене, један део се коњугује са гликуринском или сумпорном киселином док највећи део бива претворен з валин – манделијску киселину (ВМА) која се излучује мокраћом. Њихово деловање је слично деловању симпатичког нервног система : убрзава рад срца, повећава крвни притисак.
''' Адреналин'''
Адреналин или епинефрин је хормон који лучи срж надбубрежних жлезда у ситуацијама када је неопходно повећати срчани минутни волумен. Адреналин је моноамидни алкалоид односно фенилетиламин.
Формула адреналина је C9H13NO3
Он припрема организам за стања када треба хитно реаговати, борити се или побећи од опасности, а такође повећава снагу и стање будности. Под утицајем адреналина долази до стимулације свих адренергичких рецептора што узрокује позитиван учинак на срце, појачаба се брзина рада срца, појачавају се контрекције срца, крвни притисак, проток крви у бубрезима.
У исто време смањује се циркулација крви у органима за варење, а повећева се циркулација у скелетним мишићима и срцу.
Бронхије се шире и убрзава се фреквенција дисања што повећава концентрацију кисеоника у крви. Осим тога из јетре се ослобађа повећана количина глукозе која постаје доступна за претварање у енергију у мишићима.
Овај механизам развијен је током еволуције како би се јединка сачувала од опасности.
Норадреналин
[[Норадреналин]] '''подебљан текст'''(норепинефрин, артеренол), је хемијска супстанца из групе катехоламина која се производи у организму. Норадреналин је главни неуротрансмитер постганглијских неурона симпатичког система. Један део се синтетише и ослобађа из сржи надбубрежних жлезда као хормон директно у крв. Биосинтеза норадреналина започиње оксидацијом аминокиселине тирозин у дихидроксифенилаланин (допа), међупроизвод при стварању меланина. Допа декарбоксилацијом даје допамин који већ има биолошко деловање.
Његовим ослобађањем и везивањем за одговарајуће рецепторе циљних органа остварује се дејство симпатичког неврног система. У продуженој мождини и можданом мосту налази се плаво једро чији су неурони богати норадреналином. Нервне ћелије из овог једра протежу се до коре великог мозга, кичмене мождине, малог мозга. Ови неурони имају улогу у регулацији сна и будности, контроли крвотока... норадреналин је један од хормона стреса. Услед стресне реакције долази до активације симпатичког система и лучења норадреналина.
Улоге норадреналина:
активација можданих структура и усмеравање пажње
убрзање рада срца
повећења снаге срца
сућжење крвних судова
проширење зеница
инхибиције рада црева и бешике, и појачавања тонуса мишића
регулација сна и расположења
Синтеза норадреналина
Сви катехоламини се синтетишу из аминокиселине тирозин. Синтеза се врши директно у нервним завршецима адренергичних неурона, односно ћелија сржи надбубрежних жлезда, који поседују ензиме неопходне за ову синтезу. Тирозин се транспортује из спољашење средине, мада се може произвести из аминокиселина фенилаланин у ћелијама.
Дејство
Норадреналин испољава дејство везујући се за одговарајуће рецепторе. постоје α и β рецептори. Сви рецептори су повезани са Г протеином. Норадреналин се везује претежно за α и β1 рецепторе док се за β2 рецепторе везују несто слабије . Одатле почиње и мала разлика у дејству ових веома сличних супстанци тако да нпр. Адреналин преко β2 рецептора може деловати вазодилататорно а преко α1 вазоконстрикторно док норадреналин делује више преко α1 рецептора вазоконстрикторно.
Структурна формула норадреналина:
Хомеостаза је равнотежа, често саморегулациони процес повратка организма у стање пре но што је довело до неких промена у његовом саставу или функционисању. Настоји да успоставља нарушени склад механизмом повратне спреге. Надбубрежне жлезде одржавају хомеостазу регулацијом воде и минерала.
ЗАНИМЉИВОСТИ
Задивљујућу способност појединих организама да одржавају равнотежу физиолошког стања – хомеостазу, упркос непрекидним променама у животној средини омогућује деловање нервног и ендокриног система.
Термин хормон уведен је почетком прошлог века (Бејлис и Стерлинг 1905) када је откривена хемијска материја која функционише по хуморалном принципу: из ћелија зида дванаестопалачног црева излучује се директно у крвоток помоћу којег одлази до панкреаса и стимулише га да лучи ферменте (ензиме) неопходне за варење хране. Та материја названа је секретин а означена је као хормон што на грчком значи побудити, стимулисати.
Некада је хипофиза називана „газдом“ у ендокрином систему управо због тога што многобројни хормони који у њој настају утичу на велики број разноврсних физиолошких процеса. Данас када је откривено да рад хипофизе зависи од хормона који до ње доспевају из хипоталамуса не можемо више употребљавати тај епитет.
Неки научници су чак склони да хипофизу сада зову „слугом“ хипоталамуса, потенцирајући тиме значај сигнала који долазе из мозга и преко хипоталамуса регулишу рад хипофизе. Имајући у виду да неке емдокрине жлезде уопште не стоје под регулаторном улогом ни хипоталамуса ни хипофизе, није правилно употребљавати ниједан од поменутих епитета.
Важност хормона последњег режња хипофизе први пут је схваћен 1909 године када је фармер из Јужне Дакоте у Америци излечен од акромегалије, болести у којој долази до увећавања појединих делова тела(вилице, носа, усне, шаке, итд.), након уклањања тумора на хипофизи. Данас знамо да је агромегалија последица повећаног излучивања хормона раста из хипофизе које може да настане услед притискања тумора на хипофизу. Агромегалија се развија када до поремећаја дође код одрасле особе. Ако повећано лучење хормона раста настане код младих организама који још расту, испољиће се прекомеран раст – гигантизам.
*[[Ендокрини систем]]
{{клица-биологија}}
| 