Арпадовићи — разлика између измена

, "Лоза династије Арпад","Арпади" или чак "Арпадовци" ({{Јез-мађ|Árpádok, Árpád-ház}}, {{Јез-слова|Arpádovci}}) су [[мађарска]] владарска династија. Владали су [[Краљевина Мађарска|Мађарским краљевством]] до [[1301]]. године. Династија је добила име по војводи (Árpád) [[Арпад]]у ([[890]]—[[917]]). Под вођством Арпада ([[Мађари]]) су се спустили од [[Прут]]а, [[Дњестар|Дњестра]] и [[Буг]]а у [[Панонска низија|Панонску низију]]. [[Свети Стефан Мађарски]] је био први мађарски краљ. Краљ [[Коломан]] је завладао Хрватском [[1102]]. и Далмацијом [[1107]]. године.

Арпадовци су често имали сукобе са [[Византија|Византијом]] и [[Млетачка република|Венецијом]]. Са Византијом, Арпадови су ратовали због [[Босна|Босне]] и [[Срем]]а. Арпадови су исцрпјели краљевску моћ, тако да је власт у земљи прешла у руке крупних [[велможа]]. У Хрватској се истичу [[Крчки кнезови|кнезови Крчки]], [[Брибирски (Шубићи)]], [[Гусићи]], [[Бабонићи]] и други. Крајем [[13. вијек]]а владавина АрпадовићацаАрпадова претворила се у расуло. Смрћу посљедњег АрпадовцаАрпада, Андрије III Млечанина [[1301]], завршава се линија ове династије на мађарском престолу. АрпадовеАрпадову лозу на престолу наслеђују [[Анжувинци]].