Хуршид-паша — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 18:
Новембра [[1820]]. године именован је за ''мора валиси'', гувернера Мореа ([[Пелепонез]]а), са седиштем у [[Триполи (Грчка)|Триполију]] и ''сераскер'' експедиције противу побуњеног Али паше у [[Јањина]]ма. Пре него што је напустио Јањине, владала је гласина о могућем устанку међу [[Грци]]ма. Његови страхови су, међутим, били ублажени посетом грчких виђенијих људи [[8. новембра]] [[1820]]. године у Триполију. Он напушта Триполи [[6. јануара]] [[1821]]. године крећући се према северу, оставивши за собом благо и харем, док је свог изасланика Мехмед Салиа оставио да чува ред са 1.000 Албанаца. Међутим, неколико месеци касније, док је османска војска опседала Јањине, започео је устанак — [[Грчки рат за независност]].
Хуршид-паша је одмах обавестио султана о догађајима, и без чекања инструкција, реаговао је слањем Омера Вриниса и Кесе Мехмед-паше да зауставе устанак у централној Грчкој а онда да пређу на [[Пелепонез]] где је био устанички центар. Истовремено, испоручио је команданда Мустафу-бега са 3.000 војника као појачање гарнизону у Триполију. Хуршид је остао у Јањинама како би уништио задњи отпор устанка у Јањинама. Упркос брзој реакцији, његови планови су пали у воду, Вријонис и Кесе Мехмед нису успели да зауставе устанак у централној Грчкој, док је појачање за Триполи било недовољно које су Грци заузели [[23. септембра]] [[1821]]. године. Благо Хуршид-паше и његов харем били су спашени упркос заузимању града. У
Када су новости о неуспесима османске војске почеле да стижу у Истамбул након битке код Дервенакије, султан наређује Хуршиду да узме ствари у своје руке и да уради све што је неопходно. Међутим, опоненти настављају да раде противу њега и шаљу агента да га убије. Иако је био обавештен о томе, Хуршид није реаговао, већ је извршио самоубиство узимањем отрова [[30. новембра]] [[1822]]. године.
|