Према Палмеру, судбина [[лексика|лексике]] боја у језицима у великој мери је одређена тиме што људи при сусрету с неком датом колористичком стварношћу, не уочавауочавају само њену конкретну хроматску вредност, већ и то како се та вредност у датом случају устројава; каква јој је нијанса и да ли поседује сјај. Такав је случај био и са плавом бојом у [[индоевропска група језика|индоевропској групи језика]] и она је изгледа у почетку у [[српски језик|српском језику]] означавала светлу нијансу. Тако је у [[Лика|Лици]], крајем -{XIX}- века постојао прилошки облик ''плаво'' који је управо описивао светлу нијансу било које боје, о чему постоји извештај Вида Вулетића-Вукасовића, објављен 1899. Миодраг Марковић је 1986. објавио извештај о истој употреби овог термина у [[црна Река|Црној Реци]].<ref name="милка"/> Конфузија око значења плаве боје у српском језику настала је зато што се термином „плаво“ именују две боје (које су иначе у типичном хроматском опозиту) плава и [[жута боја|жута]]. Заправо, тиме се именује специфична хроматска одлика ([[небо|неба]] на пример), па тако и најсветлија боја човекове [[коса|косе]], иако је она заправо жута.<ref name="сци">[http://www.sgi.co.rs/html/008/00808.html -{SciTech}- бр. 8: „О плавом и црномањастом“]; Љиљана Баиловић</ref>
Са друге стране, речју ''модро'' се у [[Пирот]]у означава тамно, о чему сведочи извештај Новице Живковића 1987. У неким селима, а према извештајима др Недељка Богдановића и др Вилотија Вукадиновића, као и неких других аутора, овај термин се користи за [[жито]], као и за зелену боју биља, иако у тим областима [[зелена боја]] постоји као термин.<ref name="милка">[http://kapija.narod.ru/Ethnoslavistics/ivi_plav.htm Јужнословенски филолог, 1996; Огледи о лингвистици 3: „О изразима ПЛАВ и МОДАР: Нова сазнања“]; аутор: Милка Ивић</ref> Могуће је да су њиве повезиване са овом бојом пре свега због [[митологија|митологије]] и пољопривредног култа, а који је повезивао [[Сунце]], небо и зрење жита, радије него због хроматских својстава боје.<ref name="сци"/>
