Лада (богиња) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
spell check |
Dopuna |
||
Ред 5:
Име богиње Лада се први пут спомиње у периоду ренесансе, када су словенски историчари, под утицајем њихових француских, италијанских, немачких колега почели да показују јак интерес за античку митологију. Неки од њих, посебно чешки и пољски историчари покушавају изградити заборављени словенски пантеон богова.
==Nastanak mita==
Kako su mnogi običaji trebali biti objašnjeni, a nije se znalo kako su nastali, tokom renesanse mnogi autori pribegavaju predpostavkama. Tako su uzrečice iz narodnih pesama poput Lado i Ledo, za koje se nije znalo šta znače, ali se znalo da pesme koje ih pominju sadrže ostatke paganizma, postala imena za pojedina slovenska božanstva. Prvi put Ladu pominje Jan Dlugoš(1415-1480) u svom letopisu. Kasnije su prvi romantičarski mitolozi proučavajući izvore, domišljali mnoge mitove o Ladi poput Andreja Kaisarova<ref>Andrej Kaisarov "-{Slavic Mythology and Russia}-", . Moskva, . 1807 i 1810</ref> i Sergeja Glinke(1774–1847)<ref>Sergej Glinka - -{Istoriya Rossii, etc. (History of Russia for the use of Youth; 10 vols., 1817–1819; 2nd ed. 1822, 3rd ed. 1824)}- </ref>. Kasnije priče o Ladi ulaze u književnost i obogaćuju se tumačenjima. Priče o Ladi su proizvod kabinetske mitologije.
==Izgled==
Lada se predstvalja kao devojka duge zlatne kose u koju je katkad upleten venac od žitnog klasja, što simbolozuje njenu funkciju božanstva plodnosti čineći je tako aspektom Majke Vlažne Zemlje. Na njenim grudima katkad se nalazio i simbol Sunca, znak životodavne moći. Kao boginja plodnosti Lada ima svoje godišnje cikluse što pokazuje verovanje da ona boravi u boravištu mrtvih sve do prolećne ravnodnevnice.
==Osobine==
Lada je slovenska boginja ljubavi i lepote koja se među drugim narodima pojavljuje kao Freja, Izis, Afrodita i mnoge druge. Lada navodno živi u Iriju, svetu bogova i mrtvih, sve do proleća, kada izlazi i počinje period kada ona vlada zemljom. Na kraju leta ona se ponovo vraća u Irij. Iako njena vladavina počinje 21. marta, Lada je, pre svega, boginja leta<ref>[http://www.starisloveni.com/Lada.html Lada www.starisloveni.com] . Ladine životinje su petao, jelen, mrav i orao, dok su njene biljke trešnja, maslačak, lipa i božur. Osim planete Venere, Ladi odgovara i sazvežđe Bika<ref>Aleksandar Asov - Slovenska astrologija</ref>.
==Običaji==
Poznat je i obred ladarice koji se u Srbiji vrši pod imenom kraljice. Osnovne odlike ovog rituala opisao je Vuk Karadžić:
:Na dan Svete Trojice okupi se grupa od desetak mladih devojaka od kojih je jedna obučena kao kraljica, druga kao kralj, a treća kao barjaktar. Kraljica sedne na stolicu dok oko nje igra kolo preostalih devojaka, a kralj i barjaktar igraju sami za sebe. Na ovaj način kraljice idu od kuće do kuće tražeći devojke za udaju. Još jedna odlika rituala koji se vrše u čast Lade jeste preskakanje vatre. :
==Reference==
{{reflist}}
{{klica-mitologija}}
| |||