Јеремија Гагић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 6:
У [[август]]у [[1806.]] отишао је у [[Трст]] са [[Аврам Лукић|Аврамом Лукићем]] ради тражења помоћи за устанике од тамошњих српских трговаца. У новембру 1806 је отишао код [[аустрија|аусријског]] цара у [[Беч]]у ради отварања границе према Србији, а у [[март]]у [[1807.]] као члан депутације одлази у главни стан [[Русија|руске]] [[Дунавска војска|Дунавске војске]] ради договора о помоћи и заједничкој акцији против [[Турска|Турске]].
У току свог рада Гагић је припадао русофилској струји [[Карађорђе]]вих противника. Кад је крајем 1807 отпуштен из службе, постао је секретар [[Миленко Стојковић|Миленка Стојковића]], кога је до краја подржавао у његовој борби против Карађорђа. По изгнању Стојковића
У децембру [[1815.]] премештен је у руски конзулат у [[Дубровник]]у, где је остао до[[1856.]] са звањем вицеконзула. Као награду за дугогодишњу службу добио је [[1850.]] племићку титулу.
▲У току свог рада Гагић је припадао русофилској струји [[Карађорђе]]вих противника. Кад је крајем 1807 отпуштен из службе, постао је секретар [[Миленко Стојковић|Миленка Стојковића]], кога је до краја подржавао у његовој борби против Карађорђа. По изгнању Стојковића 1911. и Гагић, је напустио Србију и прешао у руску службу, најпре код Дунавске војске, а од фебруара 1813. у Министарство спољних послова.
| |||