Општина Власотинце — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 213:
 
Од почетка XIX века до [[1947]].године доселили су се Великићи из Велике под Чакором, Ћукаловићи из Колашина (Црна Гора), Краинчанићи и Мрвићи са Косова, Ишљамовићи из Бистрице код Битоља, Петровићи из Охрида, Стоиљковићи из Драинца код Трна, Бајићи такође из околине Трна, Прикићи из Манојловца, а Каруовићи из Црне Баре.
У времену између [[1878]]. године и [[1947]]. године, највећи број досељеника населио се из оближњих села: Пешкићи и Пљаскићи из Сејанице, Џуџини из Бојаџије код Косова, Таћини из околине Трна, Црниловићи из Кијева код Сурдулице, Даскаловићи из Островице, Филиповићи из Крчмира, Сејаничани и Зелећи из Сјенице, Поповићи из Трњана итд.
 
 
===Миграције после Другог светског рата===
Интересантно је да после Другог светског рата (после [[1945]]. године), многи староседеоци Власотинчани су после завршетка школовања напустали Власотинце и одлазили ка већим центрима у Србији, а највише ка Београду. Има и оних који су се одселилу у Америку, Енглеску и још неким земљама запада.
Због тешког социјалног стања сеоско становништво побрђа и планинског дела власинске области, није напустало села све до појаве цигларских и зидарских предузетника (предузимача)-почетком [[1972]]. године. насељавање Власотинца са околних села црнотравских и власотиначких села, почело је масовно од [[1985]]. године и завршило се негде до [[2000]]. године.
 
Тешко материјално стање, у годинама после [[2000]]. године, условљава нагло миграцију школованих младих ка центрима у Србији, нарочито према [[Ниш]]у и [[Београд]]у, а сеоско становниство се селило према [[Шумадија|Шумадији]], [[Војводина|Војводини]] и [[Неготинска Крајина|Неготинској Крајини]].
 
Грађани општине Власотинце проводе своје слободно време током лета на реци [[Власина|Власини]], [[Морава (река у Србији)|Морави]] или на оближњем [[Власинско језеро|Власинском језеру]].