Идеја — разлика између измена

'''Идеја''' (од античко-грчког -{ἱδέα}-) је термин који се користи у свакодневном говору али и значајан појам промишљања унутар филозофије. Идеја је тако [[filozofija|филозофска]] величина која различитим приступима упућује на концепт априорне менталне слике. По [[Platon|Платону]] идеја је темељ онтолошке стварности, она је праслика. По њему идеје стварају мотив преко којега бива свет, то су форме с којима га је Демијург створио. По Канту идеја је праслика упорабе [[razum|разума]], трансцендентан појам који прекорачује границу сазнања. [[Хегел]] идеји даје атрибут јединог реалног бића. По њему она је појам, реалитет појма и јединство једног и другог, она је вечно произвођење. По [[Шопенхауер]]у она је сваки одређен и чврст ступањ објективизације воље, она је ствар по себи која је туђа мноштву, њени се ступњеви према свим појединим стварима односе као њихови вечни облици или њихови обрасци.

Идеје се не могу сазнати чулима, пошто су невидљиве, него су схватљиве само уму. Да би дошли до неке идеје морамо подробно претрести све аргументе везане за неко питање. Осим тога, [[Платон]] сматра да када откривамо сврхе које откривају суштину неког предмета, односно, када откривамо зашто је добро да тај предмет буде баш онакав јесте, ми користимо искључиво ум. Предмети могу бити дати преко искуства, али њихове сврхе су познате само [[ум]]у. Реконструисати тај божији план који повезује ствари је задатак [[filozofijaФилозофија|филозофије]], а ствари, које су се понегде поквариле и испале из божанског плана треба поправити у складу са њим.