Трг краља Милана — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
'''Трг Краља Милана''' (раније ''Трг Ослобођења'') заузима простор у најстрожем центру Ниша с фокусном позицијом у односу на град као целину.
 
== Историја ==
 
==Историја==
Историјске претпоставке Трга Краља Милана дате су раскрсницом путева који су се из овог простора рачвали према Подунављу, Цариграду, Солуну и Скадру, а које се овде формирало у постаничком, или можда већ у античком периоду.
 
Најранији писани податак о простору на којем се данас простире Трг Краља Милана пружа запис [[Алберт Ахенски|Алберта Ахенског]] о Крсташима Петра Пустињака и њиховом проласку кроз Ниш јула [[1096]]. године.
 
=== Османски период ===
Раскршће па левој обали Нишаве као неизграћен простор, после пада [[Србија у средњем веку|феудалне Србије]] прихватили су и Турци. Темеље свог орјенталног Ниша у XV веку Турци су поставили онде где се налазио и српски средњевековни Ниш, то јест на десној обали Нишаве у простору данашње Тврђаве. Први објекти који се крајем XV века помињу на супротној, левој обали Нишаве су: воденица (ниже моста) и хамам Мехмед-бега (на месту данашње књижаре „Светлост". Први дућани заметак чаршије и први стамбени објекти који се помињу на левој обали Нишаве су из XVI века. Из XVI века је и каравансарај на левој страни Нишаве, изграђен приближно на месту данашњег паркинг простора и предњег дела нишавског парка. Аустријски изасланик Ханс Дерншвам га је у свом пропутовању кроз Ниш [[1553]]. године видео управо у време његовог довршења и описао га. Граћевина је четворострана с приземљем и спратом, с капијом на чеоној страни и с пространим двориштем у средини зграде. Овај каравансарај путописци и извори помињу негде до XVIII века, кад се помен о њему гаси (пошто је објект порушен), а простор на којем се налазио добио је најпре назив Ат-пазар (коњска пијаца), а потом Бит-пазар (пијаца за продају старежи).
 
Раскршће па левој обали Нишаве као неизграћен простор, после пада [[Србија у средњем веку|феудалне Србије]] прихватили су и Турци. Темеље свог орјенталног Ниша у XV веку Турци су поставили онде где се налазио и српски средњевековни Ниш, то јест на десној обали Нишаве у простору данашње Тврђаве. Први објекти који се крајем XV века помињу на супротној, левој обали Нишаве су: воденица (ниже моста) и хамам Мехмед-бега (на месту данашње књижаре „Светлост". Први дућани заметак чаршије и први стамбени објекти који се помињу на левој обали Нишаве су из XVI века. Из XVI века је и каравансарај на левој страни Нишаве, изграђен приближно на месту данашњег паркинг простора и предњег дела нишавског парка. Аустријски изасланик Ханс Дерншвам га је у свом пропутовању кроз Ниш [[1553]]. године видео управо у време његовог довршења и описао га. Граћевина је четворострана с приземљем и спратом, с капијом на чеоној страни и с пространим двориштем у средини зграде. Овај каравансарај путописци и извори помињу негде до -{XVIII}- века, кад се помен о њему гаси (пошто је објект порушен), а простор на којем се налазио добио је најпре назив Ат-пазар (коњска пијаца), а потом Бит-пазар (пијаца за продају старежи).
Крајем XVI или у XVII веку изграћена је прва џамија на левој обали Нишаве: Хизир-бегова џамија. Ову богомољу Хизир-бег је поставио у само раскршће путева (на месту данашњег Споменика ослободиоцима Ниша). Истовремено уз раскршће и из правца нишавског моста (чији су дрвени темељи [[1611]]. године замењени каменим) формирала се постепено чаршија и махала, која се најпре звала Хизир-бегова (по џамији), а касније Таш-ћуприја мала (по каменом мосту). Овакво стање Ниша затекао је и [[Евлија Челеби]] приликом свог пропутовања кроз Ниш [[1660]]. године.
 
Крајем -{XVI}- или у -{XVII}- веку изграћена је прва џамија на левој обали Нишаве: Хизир-бегова џамија. Ову богомољу Хизир-бег је поставио у само раскршће путева (на месту данашњег Споменика ослободиоцима Ниша). Истовремено уз раскршће и из правца нишавског моста (чији су дрвени темељи [[1611]]. године замењени каменим) формирала се постепено чаршија и махала, која се најпре звала Хизир-бегова (по џамији), а касније Таш-ћуприја мала (по каменом мосту). Овакво стање Ниша затекао је и [[Евлија Челеби]] приликом свог пропутовања кроз Ниш [[1660]]. године.
Преношење урбаног тежишта Ниша на леву обалу Нишаве и друге крупне развојне промене, укључујућн и оме у простору данашњег Трга Краља Милана, уследили су након Аустро-турског рата 1689-90. годипе, а нарочито као носледица изградње Хисара и Тврђаве у првим деценијама XVIII века.
 
Преношење урбаног тежишта Ниша на леву обалу Нишаве и друге крупне развојне промене, укључујућн и оме у простору данашњег Трга Краља Милана, уследили су након Аустро-турског рата 1689-90. годипе, а нарочито као носледица изградње Хисара и Тврђаве у првим деценијама -{XVIII}- века.
Већ током поновног турског заузимања Ниша [[1690]]. године страдали су, поред осталог, мост па Нишави, каравансарај и Хизир-бегова џамија. Не задуго након рата, почетком XVIII века Порта је донела одлуку о утврђивању Ниша. У првим деценијама XVIII века реализован је пројекат о изградњи Хисара (по угледу на Веоград), а потом, средином прве половине XVIII века, Хисар је преправљен и дограђен у јаку Тврђаву (ону која у битним елементима и данас стоји на десној обали Нишаве). Замашни радови, велики број радника, унапређење управног статуса Ниша, пораст војних ефектива, појава и долазак вићених Турака и других придошлица, све то допринело је порасту становништва и динамизацији изградње у Нишу. Изградњом Хисара и Тврђаве подстакнут је процес ширења и пресељење Ниша преко Нишаве, али не само улогом Тврћаве, већ много више тиме што су војне власти браниле и спречавале насељавање и ширење Ниша према Градском пољу. При томе крупније промене захватиле су и простор на којем се налази Трг Краља Милана. С друте стране моста ураћен је и ограћен јарком и плотом мостобран (Џебехана табија), који је средином пресецала чаршија. Такоће је, око [[1722]]. године, обновљена, али у новом знатно бољем издању, Хизир-бегова џамија у средишту чаршије. Џамију је обновио Топал Осман-паша, мухафиз Ниша и она је отада названа по њему, а пред ослобођење Ниша [[1878]]. године била је позната само као Паша-џамија. Истовремено с обновом џамије, Осман-паша је у њеној околини, према Нишави, Покривеној чаршији и у бочним сокацима саградио 98 дућана. У сектору данашње Балканске и Руђера Бошковића улице у ондашњој Прокупачкој махали помогао је изградњу јеврејског дома (Јехудихану), који је имао 31 собу у приземљу и на спрат и једну већу заједничку просторију. Око овог дома сконцентрисала се у XVIII и XIX веку Јеврејска (или Чивут) махала. Део Прокупачке махале ближе Нишави звао се Табахана (према овде лоцираним направама за прераду коже). Од ранијег назива Хизирбегова махала, простор Трга ослобоћења добио је назив: ташћуприја мала. На месту некадашњег каравансераја изникли су нови дућани, а простор у дубини иза бившег каравансараја (ледина), постао је атпазар, па битпазар, а пред ослобоћење од Турака, повремено и вашариште. Почетком XVIII века на траси пољског пута према Горици, Светониколском брегу и Габровцу, из правца Пашине цамије, почела је да се шири (у ствари, наставила је да се продужава из правца Тврђаве и нишавског моста) Покривена чаршија (данашња главна трговачка улица Ниша). Дуж пољског пута према Чаиру и хришћанском (рајинском) делу вароши, из правца Пашине џамије, почео је да се изграћује Муфтијски сокак (данашња Улица Наде Томић). Ров и плот око мостобрана уништени су и засути у другој половини XVIII века, а на њихов рачун чаршија се обогатила новим дућанима и гостионицама. Хамам и Воденица остали су на својим позицијама све до ослобођења Ниша.
 
Већ током поновног турског заузимања Ниша [[1690]]. године страдали су, поред осталог, мост па Нишави, каравансарај и Хизир-бегова џамија. Не задуго након рата, почетком -{XVIII}- века Порта је донела одлуку о утврђивању Ниша. У првим деценијама -{XVIII}- века реализован је пројекат о изградњи Хисара (по угледу на Веоград), а потом, средином прве половине -{XVIII}- века, Хисар је преправљен и дограђен у јаку Тврђаву (ону која у битним елементима и данас стоји на десној обали Нишаве). Замашни радови, велики број радника, унапређење управног статуса Ниша, пораст војних ефектива, појава и долазак вићених Турака и других придошлица, све то допринело је порасту становништва и динамизацији изградње у Нишу. Изградњом Хисара и Тврђаве подстакнут је процес ширења и пресељење Ниша преко Нишаве, али не само улогом Тврћаве, већ много више тиме што су војне власти браниле и спречавале насељавање и ширење Ниша према Градском пољу. При томе крупније промене захватиле су и простор на којем се налази Трг Краља Милана. С друте стране моста ураћен је и ограћен јарком и плотом мостобран (Џебехана табија), који је средином пресецала чаршија. Такоће је, око [[1722]]. године, обновљена, али у новом знатно бољем издању, Хизир-бегова џамија у средишту чаршије. Џамију је обновио Топал Осман-паша, мухафиз Ниша и она је отада названа по њему, а пред ослобођење Ниша [[1878]]. године била је позната само као Паша-џамија. Истовремено с обновом џамије, Осман-паша је у њеној околини, према Нишави, Покривеној чаршији и у бочним сокацима саградио 98 дућана. У сектору данашње Балканске и Руђера Бошковића улице у ондашњој Прокупачкој махали помогао је изградњу јеврејског дома (Јехудихану), који је имао 31 собу у приземљу и на спрат и једну већу заједничку просторију. Око овог дома сконцентрисала се у XVIII и XIX веку Јеврејска (или Чивут) махала. Део Прокупачке махале ближе Нишави звао се Табахана (према овде лоцираним направама за прераду коже). Од ранијег назива Хизирбегова махала, простор Трга ослобоћења добио је назив: ташћуприја мала. На месту некадашњег каравансераја изникли су нови дућани, а простор у дубини иза бившег каравансараја (ледина), постао је атпазар, па битпазар, а пред ослобоћење од Турака, повремено и вашариште. Почетком -{XVIII}- века на траси пољског пута према Горици, Светониколском брегу и Габровцу, из правца Пашине цамије, почела је да се шири (у ствари, наставила је да се продужава из правца Тврђаве и нишавског моста) Покривена чаршија (данашња главна трговачка улица Ниша). Дуж пољског пута према Чаиру и хришћанском (рајинском) делу вароши, из правца Пашине џамије, почео је да се изграћује Муфтијски сокак (данашња Улица Наде Томић). Ров и плот око мостобрана уништени су и засути у другој половини -{XVIII}- века, а на њихов рачун чаршија се обогатила новим дућанима и гостионицама. Хамам и Воденица остали су на својим позицијама све до ослобођења Ниша.
 
=== Ослобођење ===
 
===Ослобођење===
Ослобођење 1878. године затекло је Таш-ћуприју малу као густо зазидан и тескобан орјентални простор. М. Ђ. Милићевић га је описао као збијену чаршију с ниским дућанима и Магазама, „а у средини тог најживљег пазара" (тј. око Паша џамије) чаршија је била толико уска да се „двоја кола нису могла мимоићи, него ако се сретну, морају се или враћати натраг, или расточити, докле се прогурају једно мимо друга". Засељена је била и сама Таш-ћуприја. На њеној дрвеној платформи и на носећим стубовима налазио се по један ред малих турских дућана за продају слаткиша и ситница. На првом стубу моста на левој Нишавиној страни Турчин Али-бег саградио је био кафану под називом „Бејкос". После ослобоћења „Бејкос" је закупио Сотир Чохаџић, а од овог га је нешто касније откупио Раденко Драгојевић. „Бејкос" је био најбучнија и „најразвратнија" гостионица Ниша, која је с музиком радила до јутра. Поред моста па левој обали радила је воденица, коју извори на овом месту помињу још у XВИ веку. Горе споменути мост очишћен је од турских дућанчића и ојачан већ [[1878]]. године, а порушен око [[1895]]. године, кад је замењен новим гвозденим. Воденица до њега страдала је у поплави [[1893]]. годнне после чега није више обнављана.
 
Одлучна и смела реконструкција простора Таш-ћуприје махале почела је с пролећа [[1879]]. године тако што је Паша џамија срушена, гробови око ње уклоњени, а власницима дућана наређено да се изместе на нову регулациону линију. Исте, [[1879]]. године (15. августа) Јеврејску малу је захватио пожар у којем су страдали синагога, јеврејски дом, рабинерова кућа и друге зграде и дућани на западној страни Таш-ћуприје махале. Овај догаћај убрзао је реконструкцију западне стране новопројектованог трга. Већ 1882. године Живан Живаповпћ описујући Ниш, забележио је: „С моста на Нишави гледајући… напред је чистина и лепа просторија, пијаца једна, лево су оба двора, стари и нови. Десно је једна воденица, која још није помакнута, … а даље се пружа ред све пових кућа и главна улица десно, а муфтијски сокак лево … Свуда у тим улицама дигнуте су или се дижу нове куће, какве смо навикли да видимо у варошима у Шумадији".9) У кратком времену од [[1879]] до [[1882]]. године главне контуре новог трга (осим на источној страни) који је ускоро добио назив Трг краља Милана биле су постављене. На источној страни у конвексном луку и даље се задржао низ дућана и кафана; уклањање ових објеката и темељна реконструкција Трга с те стране уследила је тек после другог светског рата. Одрећене промене пратиле су и унутрашње урећење Трга: већ крајем XИX века био је застрт турском калдрмом, а у погледу намене, осим саобраћајне и манифестационе, добио је и тржишну: пијацу за живину и зелепило. Поправљена је и Хафис-пашипа чесма (заостали објект из турског периода); иста је [[1903]]. године замењена новом, урађена од стране вишег инжењера Јосифа Ринера и каменоресца Вићенце Калитерне; уз чесму је направљен и сквер. Године [[1913]]. на обали Нишаве, лево од моста, ураћен је још један сквер у оквиру којег је постављено спомен обележје владици Мелентију, обешеном на овом месту [[1821]]. године (обележје је касније било премештено у Тврђави, а [[1990]]. је враћено).
 
Следећа значајнија промена па Тргу је из 1936/37. године када су сквер и чесма из простора раскрснице уклоњени (чесма је пренета у Чаир) а на њихово место, у знак сећања, постављен [[Споменик ослободиоцима Ниша]] с одговарајућим сквером.
 
=== Након Другог светског рата ===
 
После другог светског рата уследили су делимична реконструкција Трга и његово ново архитектонско уобличавање. Осим тога, његов стари назив (Трг Краља Милана) замењен је новим Тргом Ослобођења. У 1959-60. години уклоњен је остатак старог низа ниских занатских радњи и неколико кафана („Њујорк", „Синђелић", „Трговачка касина"), а нешто касније и „Гранд хотел" (ранији „Оријент") на источној страни Трга уступивши место данашњем хотелу „Амбасадор" и згради ресторана „Централ". Измене су уследиле и на северној страни: у склопу реконструкције Кеја Живота Ђошића уклоњени су сквер и споменик (1959), а већ пре тога уклоњена је ограда око градског парка и урећено место за паркирање аутомобила. Године 1961., на место ранијег гвозденог, постављен је нов Тврђавски мост према пројекту Јована Ценића. На јужној страни Трга 1947. године уклоњени су предратни дућани и зграде, а на њихово место изграћени су (с прекидима и накнадном реконструкцијом) робна кућа „Београд" и грађевине „Горча" и „Шестица", с којима су основне послератне архитектонске контуре Трга Ослобоћења биле заокружене. Западна страна Трга сачувала је евоју традиционалну физиономију издржавши у више наврата озбиљне рушилачке изазове и апетите исхитрене (помодне) урбанистике.
 
Линија 40 ⟶ 44:
</gallery>
</center>
 
== Литература ==
* Zbornik Narodnog Muzeja Niš, br. 6-7, 1991
 
== Види још ==
{{портал Ниш}}
* [[Синђелићев трг (трг)|Синђелићев трг]]
* [[Трг Павла Стојковића]]
* [[Трг Краља Александра Ујединитеља]]
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|KraljaKralj MilanaMilan Square}}
* [http://www.plangrada.rs/nis/index.asp?lokator=nadji&x=65027138&y=62305676&x1=67407382&y1=63785790&ox=&oy=&q=trg%20kralja%20aleksandra20milana&objekat= Трг на Интерактивном плану града Ниша]
 
== Литература ==
* Zbornik Narodnog Muzeja Niš, br. 6-7, 1991
 
{{Тргови у Нишу}}