Историја Срба пре Немањића — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 174:
{{Главни чланак|Неретвљанска крајина}}
[[Слика:Pagania.png|300п|десно|мини|Неретвљанска крајина у [[X век]]у]]
Након Самуиловог продора на Јадран, [[Задар]] и још неки приморски градови (који су формално признавали врховну власт [[Византијско царство|Византије]]), обуставили су плаћање царског трибута тј. пореза, који је званично припадао византијском цару, али је плаћан житељима [[Неретвљанска крајина|Неретвљанске крајине]], ради несметаног коришћења земљишта у залеђима градова. Као одговор на то, неретљански гусари су пресрели и заробили четрдесетак Задрана, што је покренуло млетачког дужда [[Петар II Орсеоло|Петра II Орсеола]] ([[991]]—[[1009]]), који се [[09.05.]][[1000]]. године упутио на источни Јадран<ref name="Довла" />, да пошаље 10 лађа против њих. Они су успели да изненаде неретљанске бродове између [[Ластово|Ластова]] и [[Кача|Каче]] и заробе део њихових првака, који су спроведени у [[Трогир]]. Током Орсеоловог боравка у [[Сплит]]у, пред њега је изашла неретљанска делегација која је тражила да се њихови сународници ослободе, а да ће њихов кнез са племством дати свечано обећање да више неће нападати млетачке лађе на Јадрану и да се одричу данка који су им до тада Млечани плаћали<ref name="Довла" />. Дужд је прихватио њихов предлог и ослободио све, осим шесторице, који су задржани као [[Талац|таоци]] који гарантују исуњавање договора<ref name="Довла" />.
 
Он је после овога напао и заузео [[Корчула (острво)|Корчулу]], после чега се упутио ка Ластову. Његови становници су одбили дуждев захтев да поруше и напусте Ластовски град<ref name="Довла" />, због чега је дошло до борбе, у којој су, на крају, Млечани однели победу<ref name="Довла" />. Оба утврђења (на Корчули и Ластову) су после овога порушена, чиме је вековни сукоб Неретвљана и Млетачке републике о превласти на Јадрану, решен у корист Млечана, који у [[мај]]у [[1000|1000. године]], постају суверени господари Јадрана.