Пуфер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 1:
'''Пуфер''' је [[раствор]] који се приликом додатка мале количине [[Киселина|киселине]] или [[База (хемија)|базе]], или приликом разблажења, опире променама у концентрацији [[Хидронијум јон|хидронијум]] и [[Хидроксидни јон|хидроксидних јона]], па самим тим и одржава константну вредност [[pH]]. При том треба нагласити да се pH неумитно мења, али у значајно мањој мери у поређењу са непуферизованим раствором (неколико десетина пута мање). Понекад се називају и ''тампон смеше''. Пуфери се обично састоје из слабе киселине (базе) и њене соли односно слабе киселине/базе и њене коњуговане базе/киселине (у зависности од [[Теорије киселина и база|теорије]] по којој се објашњавају равнотеже у воденим растворима).<ref name="РајковићАналитичкаHемија">{{РајковићАналитичкаHемија}}</ref>
 
== Принцип деловања пуфера ==
Пуфер који се састоји из слабе киселине - HA, и конјуговане базе A<sup>-</sup> реагује на следеће начине<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref>:
*приликом додатка киселине (извора хидронијум јона у раствору):
::H<sub>3</sub>O<sup>+</sup> + A<sup>-</sup> → HA + H<sub>2</sub>O
Ред 8:
::OH<sup>-</sup> + HA → A<sup>-</sup> + H<sub>2</sub>O
 
У оба случаја јони који би мењали [[pH]] раствора бивају неутрализовани до воде. Утрошени јони из пуфера се брзо надокнађују јер је пуфер динамичан равнотежни систем који се може свести на једначину:<ref name="РајковићАналитичкаHемија"/>
 
:HA + H<sub>2</sup>O {{unicode|&#8652;}} H<sub>3</sub>O<sup>+</sup> + A<sup>-</sup>
Ред 15:
 
== Пример ацетатног пуфера ==
На примеру ацетатног пуфера ([[sirćetna kiselina|етанска киселина]], [[натријум ацетат]]) можемо објаснити принцип реаговања пуфера.<ref name="РајковићАналитичкаHемија"/>
 
У воденом раствору слаба сирћетна киселина повратно [[Електролитичка дисоцијација|дисосује]] на следећи начин:
Ред 38:
 
== Израчунавање pH пуфера ==
У претходном примеру дата је формула за концентрацију хидронијум јона потеклих дисосовањем киселине. Међутим, ова формула се може проширити на целокупан пуфер јер сви молекули киселине потичу претежно из киселине (јер тек веома мали број јона коњуговане базе хидролизује) а сви јони коњуговане базе из соли (која као јак електролит потпуно дисосује, док је степен дисоцијације слабе киселине мали, па и број добијених јона из киселине занемарљив у случају пуфера).<ref name="РајковићАналитичкаHемија"/> Одатле се та формула може написати и као:
 
:<math> \mathrm{[H^+] = {K_a} \frac{[kiselina]}{[konj. baza]}}</math>
Ред 59:
 
== Примена ==
Многе [[хемијска реакција|реакције]] захтевају сталан [[pH]] јер се променом истог могу променити и иначе уобичајени производи. Сталност киселости коју осигуравају пуфери веома је практична и применљива у многим, а нарочито биохемијским процесима. По правилу, најидеалнији су пуфери код којих је [[pH]] једнака [[Константа ацидитета|pK''a'']] и њихов капацитет је генерално најбољи.<ref name="РајковићАналитичкаHемија"/>
 
Пуфери су веома присутни у организму јер је активност многих [[ензим]]а директно условљена одговарајућом киселошћу. Тако се у [[крв]]и одржава pH између 7,35 и 7,45 захваљујући између осталог и бикарбонатном пуферу, док је pH у нпр. [[лизозом]]има између 5,6 и 5,8.
 
Пуфери се користе и на индустријском нивоу, у процесима ферментација, у [[Аналитичка хемија|аналитичкој хемији]], [[Фармацеутска технологија|фармацеутској технологији]] итд.
 
== Литература ==
{{reflist|2}}
 
[[Категорија:Хемија]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Пуфер