Реуматоидни артритис — разлика између измена

м
м
Постоји склоност ка обољевању код особа са специфичним генским обележјима као што је шифра -{HLA DR 4}- (одређено место на мапи [[ген]]а). Уколико је болест присутна код једног близанца, постоји 30% вероватноће да ће се кроз коју годину испољити и код другог. Постоји повећан ризик за испољавање овог обољења у прва три месеца после [[порођај]]а.
 
Претпоставља се да у зглобу, односно у синовијалној мембрани, долази до реакције између страног агенса - [[антиген]]а (део неке бактерије или вируса) и најзначајније ћелије [[имуни систем|имунолошког система]] (Т-лимфоцита). У садејству са другим имунолошки активним [[ћелија]]ма ([[макрофаги]] и [[фибробласти]]) долази до стварања супстанци које омогућавају њихову даљу комуникацију, а истовремено и започињу процес запаљења. Оне се називају [[цитокини]], а међу њима су најзначајнији [[ТНФ-алфа]] и [[интерлеукин 1]]. Бројни други фактори подстичу запаљење, ширење и стварање нових [[крвни судови|крвних судова]], оток ткива, локално нагомилавање ћелија итд. Ово као крајњи исход има стварање тзв. [[гранулационо ткиво|гранулационог ткива]] (пануса) и трајно оштећење [[зглоб]]а.
 
Са бољим познавањем механизама оштећења ткива у реуматоидном артритису почела су и испитивања тзв. биолошких лекова, којима би се могло деловати на најважније ћелије и процесе запаљења у терапијске сврхе.