Сибилске књиге — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Измена категорије Категорија:Римска митологија |
Нема описа измене |
||
Ред 3:
Сибилске књиге су у [[Рим]] донели [[Стари Грци|Хелени]] из јужне [[Италија|Италије]]. Отварали су их свештеници само у случају великих несрећа, на пример код куге или потреса. Сибилски свештеници ({{јез-лат|quindecemviri sacris faciundis}}), којих је прво било два, потом десет и напослетку петнаест, били су најчешће бивши [[конзул]]и или [[претор]]и. Њихова дужност била је да по наређењу [[Римски сенат|сенат]]а тумаче реченице, да кажу како се богови могу умирити и да одреде извођење онога што треба урадити.
==Историја сибилских књига==
По предању, Сибилске књиге купио
Књиге су биле у подрумима Капитолског храма. Кад су у пожару 83. године п. н. е. пропале, сенат је упутио посланство у места која су сматрана седиштима сибила, како би се добила нова збирка. Сакупљено је око хиљаду пророчанстава, која су, 74. године пре н. е. смештена у обновљени Капитолски храм. [[Октавијан Август|Август]] их je сместио у две златне кутије и пренео у Аполонов храм на [[Палатин]]у. Сматра се да су последњи пут Сибилске књиге отваране у доба [[Римско царство|царства]], [[363.]] године. [[Стилихон]] их је спалио 405. године.
|