Србљак — разлика између измена

Један од најзначајнијих књижевних догађаја из времена турске владавине било је колекционирање служби српским свецима у јединствену књигу названу Србљак. Службе националним свецима у почетку су уношене на одговарајућа места у постојеће зборнике служби зване минеји или месечници. Но, с временом почиње се устаљивати у празничним минејима „српска литургијска песма". Први сачувани рукописи с претежно српским службама потичу из XVI века (1525). Први штампани празнични минеј или саборник у који су унесене три српске службе, две [[Теодосије Хиландарац|Теодосијеве]] (Симеону и Сави) и једна [[Григорије Цамблак|Цамблакова]] (Стефану Дечанском), саставио је јеромонах Мојсије из Дечана а изишао је у Млетачкој штампарији Божидара Вуковића (1536-1538). Не зна се кад је дошло до издвајања служби српским свецима у засебан зборник нити кад је и како је тај зборник добио име Србљак.