DES — разлика између измена

'''-{DES}-''' ({{јез-ен|Data Encryption Standard}}) [[алгоритам]] је највише коришћен [[алгоритам]] за криптовање на свету. Дуго година, -{DES}- је међу људима био синоним за сигурно [[шифрирање]]. Упркос напору ''-{Electronic Frontier}-'' фондације у креирању $250.000прављењу машине за разбијање -{DES}--шифрованих порука, вредне 250.000 америчких долара.

Дана [[15. мај]]а [[1973]]. год. америчка национална управа за стандарде (енгл. {{јез-енг|NBS - National Bureau of Standards}}) издала је обавештење у којем траже пропозиције за криптографске алгоритме ради заштите података током преноса и складиштења. -{NBS}- је чекао на реакцију, и она је стигла [[6. август]]а [[1974]]., три дана пре [[Никсон]]ове оставке, када је -{[[IBM]]}- поднео свог кандидата под именом -{[[LUCIFER]]}-. После процењивања алгоритма, уз помоћ америчке владине установе задужене за сигурност (-{NSA}-), -{NBS}- је усвојио модификацију -{LUCIFER}- алгоритма јула [[1977]]. и назвао га -{DES }-. Најозбиљнија примедба се односила на величину кључа (128 за -{LUCIFER}-, 56 [[бит]]а за -{DES }-). -{DES}- је брзо прихваћен у недигиталним медијима, као у јавним телефонским линијама. Нпр. међународна удружења која су се бавила [[патент]]има за мирисе и парфеме су слали њихове вазне формуле, криптоване -{DES}--ом, преко телефона. У међувремену, банкарска индустрија, која ја највећи корисник енкрипције изван владе, је прихватила -{DES}- као стандард за њихове трансакције 1980.-те од -{[[ANSI]]}- -{X3.92}-. [[1998]]. године, под водјством Џон Гилмор, -{EFF}- тим је потрошио 250.000 долара да направи машину која би провалила цео -{DES}- кључ у просеку за око 4,5 дана. [[17. јул]]а [[1998]]., објавили су да су одредили 56-битни кључ за 56 сати. Та машина је названа ''-{[[Deep Crack]]}-'', и садржала је 27 плоча са по 64 [[чип]]а, и била способна да тестира 90 [[билион]]а кључева у секунди.

-{DES}- представља криптирање које трансофмише 64 битне блокове података у 64 битне криптиране блокове података. Дужина кључа криптирања је 64 бита, од којих 8 отпада на проверу паритета, тако да је ефективна дужина кључа 56 бита.

-{DES }- криптирање/ и декриптирање се спроводи у неколико корака, како је то приказано на слици . Прво се битови улазног блока дужине 64 бита пермутирају неком [[пермутација|пермутацијом]] -{IP}-. Тада се улазни блок подиели на два дела по 32 [[бит]]а, леви <math>L_0</math> и десни део <math>R_0</math>. Над десним блоком се обавља функција <math>F(R_i, K_i)</math>, односно <math>F(R_i, K_{16-i+1})</math> код декриптирања, где је <math>R_i</math> десних 32 бита, а <math>K_i</math> је 48 [[бит]]ни кључ који се генерира из заданог тајног кључа криптирања. Вредност добијена операцијом XOR између вредности функције <math>F</math> и левих 32 бита података, постаје <math>R_{i+1}</math>, тј. десних 32 бита за следећи корак итерације. <math>L_{i+1}</math> за слиједећи корак је <math>R_i</math>. Након 16 таквик корака блокови се замењују те се спајају и обавља се коначна пермутација која је инверзна почетној, тј. <math>IP^{-1}</math>. Добијених 64 бита су криптирани блокови. Будући да се након две узастопне операције -{[[XOR]]}- са истим бројем добија почетна вредност, тј. -{а = (аĹ b)Ĺ b }-, поступак декриптирања може се спровести тако да се операције обављају обрнутим редоседом. Због симетричности алгоритма то се постиже тако да се криптитрани блок пусти кроз исти алгоритам са том разликом да се уместо кључа <math>K_i</math> у и-том кораку употријеби кључ <math>K_{16-i+1}</math>.

Поступак генерисања шестнаест 48 [[бит]]них кључева од заданог, тајног кључа спроводи се у неколико корака. Прво се помоћу задане таблице пермутације из кључа генеришу два блока по 28 бита. Затим следи 16 следећих корака: сваки се блок ротира у лево за одређени број бита (у зависности о којем је кораку реч) те се из насталих блокова (2x282 × 28) помоћу таблицом задате пермутације генерише кључ <math>K_i</math>, где је ''-{i}-'' број корака. Функција енкрипције <math>F</math> јесте заправо најкритичнији део алгоритма, тј. управо због њене комплексности не постоји (барем колико је за сада познато) начин проваљивања -{DES}--а (осим грубом рачунарском силом). Вредност функције добија се у неколико корака. Најпре се од улазних 32 бита (<math>R_i</math>) проширењем заданом таблицом добија 48 бита. Та се вредност збраја логичком операцијом [[XOR]] са кључем <math>K_i</math> паралелно над сваким битом. Добијена се 48 битна вредност дели на осам делова од по шест бита. Први и задњи бит сваког дела представља адресу реда, а средња четири адресу колоне у таблици селекције, односно, помоћу шест одређена су четири бита. Истим поступком над сваком шесторком од улазних 48 бита селекцијом добијамо 32 бита. Тих се 32 бита још пермутира задатом таблицом те се добија коначна вредност функције <math>F</math>.

-{DES}- [[алгоритам]] се данас не може сматрати сигурним алгоритмом, и због релативно мале дужине кључа као и због низа других недостатака који су омогућили [[криптоаналитичар]]има широм света да објаве низ [[алгоритам]]а за разбијање овог алгоритма. Најпознатији напади на овај [[алгоритам]] су :

#[[Диференцијална анализа]] - откривена касне 1980. од стране Елија Бихама и Адија Шамира, али је била позната и раније од стране -{[[IBM]]}--a и -{NSA}--a, али је била чувана у тајности.

==Замене за -{DES}-==

Данас се -{DES}- све мање користи пре свега због мале дужине кључа од 56 бита и све бржим рачунарима и бољим алгоритмима за разбијање -{DES}--а. Тако данас уместо овог алгоритма све више се користе -{[[AES]](енгл.}- ({{јез-енг|Advanced EncriptionEncryption Standard}}) [[алгоритам]]. За овај стандард прихваћен је [[алгоритам]] -{[[RIJNDAEL]]}-, који су креирали белгијски математичари Џон Демен и Винсент Римен. Овај алгоритам је напреднији у односу на -{DES}- алгоритам јер може користити променљиву дужину кључа (128, 192 или 256 бита) као и променљиву дужину блока (128, 192 или 256 [[бит]]а) независно од дужине кључа. Остале предности овог алгоритма су симетрична и паралелна структура, као и погодност за реализацију модерним [[процесор]]има, специјализованим хардвером или у паметним картицама (које карактерише мала [[меморија]]). Врло је важно је напоменути да се код овог алгоритма је појава слабих кључева немогућа пошто алгоритми [[шифрирање|шифрирања]] и [[дешифрирање|дешифрирање]] користе различите компоненте. Такође -{[[AES]]}- је отпоран на линеарну и диференцијалну криптоанализу, као и на друге публиковане нападе на блок [[шифра|шифре]].

*-{[[AES]]}-

*-{[[Triple DES]]}- - овај [[алгоритам]] је уствари унапређени -{DES}-