Циркуларни дихроизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 73:
==Примена на биолошке молекуле==
 
Скоро сви биолошки молекули су оптички активни. Како се ЦД примењује на апсорпционе траке било ког оптички активног молекула, он ће бити примењен за биолошке молекуле, због десне ротације (нпр. неки шећери[[шећер]]и) и леве ротације (нпр. неке [[аминокиселине]]) коју они поседују. Такође можемо одредити [[секундарнa структурa|секундарну структуру]] посматрањем ЦД за дати молекул. Дакле, [[алфа хеликс]] протеина и дупли (дволанчани) хеликс нуклеинских киселина имају карактеристичне ЦД спектре за своје структуре.
 
ЦД је уско повезан са техником оптичке ротационе дисперзије (ОРД), с тим што се ЦД сматра напреднијом техником. ЦД се мери близу апсорпционих трака од интереса, док се ОРД може мерити далеко од ових трака. Међутим, због дисперзионе природе ОРД, ЦД је осетљивија аналитичка метода. У принципу, ова два мерења могу бити повезана тзв. [[Кониг-Крамеровa трансформацијa|Кониг-Крамеровим]] трансформацијаматрансформацијамa, ако су све апсорпције обухваћене мерењем.
 
Ултраљубичасти ЦД спектар протеина може предвидети важне карактеристике њихове секундарне структуре. Предикција секундарне структуре заснива се на претпоставци да је ЦД спектар протеина, због изразите оптичке активности пептидне хромофоре, одраз његове секундарне структуре. За пептидну хромофору карактеристични су n -> π* прелаз на 220 nm и π -> ππ* прелаз на 190 nm. Процену структуре протеина вршимо помоћу ЦД спектара синтетичких полимера који имају структуру 100 % [[Алфа хеликс|α-хеликса]], 100 % [[Бета раван|β-равни]],100 % насумичног клупка (случајна структура) итд. Ова фракционална именовања важна су јер упућују на могуће секундарне конформације у којима може бити протеин. На пример, поли-Л-лизин {(-{Lys}-)n} може усвојити 3 различите конформације само за различите вредности -{[[pH]]}- и температуре: насумично клупко на -{[[pH]]}- 7,0 ; α-хеликс на -{[[pH]]}- 10,8 ; β-облик на -{[[pH]]}- 11,1 после загревања до 52-{°C}- и хлађења.
 
[[Слика:CD spektri.JPG|200п|лево|мини|ЦД спектри синтетичких полимера који имају структуру 100 % [[Алфа хеликс|α-хеликса]], 100 % [[Бета раван|β-равни]] и 100 % насумично клупко. <ref>-{[http://www.newark.rutgers.edu/chemistry/grad/chem585/lecture1.html www.newark.rutgers.edu/chemistry/grad/chem585/lecture1.html]}-</ref>.]]
 
ЦД спектар непознатог протеина = ={f<sub>α</sub>S<sub>α</sub>(λ) + f<sub>β</sub>S<sub>β</sub>(λ) + f<sub>RC</sub>S<sub>RC</sub>(λ)}-, где су -{S<sub>α</sub>(λ), S<sub>β</sub>(λ)}-, и -{S<sub>RC</sub>(λ) }- изведене из основног спектра поли-Л-лизина. Недостатак ове методе је то што иако је лако добити вредности за -{S<sub>α</sub>(λ), S<sub>β</sub>(λ)}-, и -{S<sub>RC</sub>(λ)}- из директних мерења, оне нису увек усаглашене од једне лабораторије до друге. Такође, мора се узети у обзир и дужина ланца и утицај агрегатног стања овог скупа база спектра. Међутим, овај метод је обично тачан до 10% за садржај [[Алфа хеликс|α-хеликса]].
 
На основу ЦД-а не може се тачно рећи на ком месту у молекулу се дати α-хеликси налазе, па чак ни предвидети колико их има. Упркос овоме, ЦД је драгоцен алат, нарочито за показивање конформацијских промена. На пример, може се користити за одређивање зависности секундарне структуре молекула од температуре или концентрације денатурисаних агенса. На тај начин он може дати важну термодинамичку информацију о молекулу која не може иначе бити лако добивена. Било који покушај испитивања протеина ће довести до закључка да је ЦД значајан за проверавање да ли је дати протеин у својој нативној (савијеној) конформацији пре његовог подвргавања скупим и/или дугим експериментима.