Циркуларни дихроизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 77:
ЦД је уско повезан са техником оптичке ротационе дисперзије (ОРД), с тим што се ЦД сматра напреднијом техником. ЦД се мери близу апсорпционих трака од интереса, док се ОРД може мерити далеко од ових трака. Међутим, због дисперзионе природе ОРД, ЦД је осетљивија аналитичка метода. У принципу, ова два мерења могу бити повезана тзв. [[Кониг-Крамеровa трансформацијa|Кониг-Крамеровим]] трансформацијамa, ако су све апсорпције обухваћене мерењем.
Ултраљубичасти ЦД спектар протеина може предвидети важне карактеристике њихове [[секундарнa структурa|секундарне структуре]]. Предикција секундарне структуре заснива се на претпоставци да је ЦД спектар протеина, због изразите оптичке активности пептидне [[хромофор]]е, одраз његове секундарне структуре. За пептидну хромофору карактеристични су n -> π* прелаз на 220 nm и π -> π* прелаз на 190 nm. Процену структуре протеина се врши помоћу ЦД спектара синтетичких полимера који имају структуру 100 % [[Алфа хеликс|α-хеликса]], 100 % [[Бета раван|β-равни]],100 % насумичног клупка (случајна структура) итд. Ова фракционална именовања важна су јер упућују на могуће секундарне конформације у којима може бити протеин. На пример, поли-Л-лизин {(-{Lys}-)n} може усвојити 3 различите конформације само за различите вредности -{[[pH]]}- и температуре: насумично клупко на -{[[pH]]}- 7,0 ; [[Алфа хеликс|α-хеликс]] на -{[[pH]]}- 10,8 ; [[Бета раван|β-облик]] на -{[[pH]]}- 11,1 после загревања до 52-{°C}- и хлађења.
[[Слика:CD spektri.JPG|200п|лево|мини|ЦД спектри синтетичких полимера који имају структуру 100 % [[Алфа хеликс|α-хеликса]], 100 % [[Бета раван|β-равни]] и 100 % насумично клупко. <ref>-{[http://www.newark.rutgers.edu/chemistry/grad/chem585/lecture1.html www.newark.rutgers.edu/chemistry/grad/chem585/lecture1.html]}-</ref>.]]
Ред 85:
На основу ЦД-а не може се тачно рећи на ком месту у молекулу се дати α-хеликси налазе, па чак ни предвидети колико их има. Упркос овоме, ЦД је драгоцен алат, нарочито за показивање конформацијских промена. На пример, може се користити за одређивање зависности секундарне структуре молекула од температуре или концентрације денатурисаних агенса. На тај начин он може дати важну термодинамичку информацију о молекулу која не може иначе бити лако добивена. Било који покушај испитивања протеина ће довести до закључка да је ЦД значајан за проверавање да ли је дати протеин у својој нативној (савијеној) конформацији пре његовог подвргавања скупим и/или дугим експериментима.
За одређивање [[секундарнa структурa|секундарне структуре]], посматрају се спектри у далекој [[UV]] области (190-250 nm) и уколико је протеин у нативној (савијеној) конформацији – пептидна веза ће давати ЦД сигнал.
За одређивање [[Терцијарна структура протеина|терцијарне структуре]], посматрају се ЦД спектри у блиској [[UV]] области (250-350 nm) и уколико је протеин у нативној конформацији, ЦД сигнали ће потицати од ароматичних аминокиселина и [[дисулфидни мост|дисулфидних мостова]]. Сигнали у области од 250-270 nm потичу од фенилаланина, од 270-290 nm од тирозина и од 280-300 nm од
ЦД
▲ЦД даје мање специфичну информацију о структури од нпр. рендгено-структурне анализе или НМР спектроскопије протеина, које дају податке о атомима. Међутим, ЦД спектроскопија је брза метода, која не захтева велике количине протеина, нити дугу обраду података. ЦД се може користити за испитивање услова растворљивости, промене температуре, pH, јонске јачине и присуства различитих фактора.
ЦД спектроскопија се обично користи за проучавање протеина у растворима, и као допунска метода за проучавање чврстог стања. Овде такође постоји ограничење, јер се многи протеини убачени у мембране налазе у свом нативном стању, па су раствори мембрана нехомогени због чега расејавају светлост. ЦД се понекад мери у танким филмовима.
| |||