Галвански елемент — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: fa:سلول گالوانیکی
м Grammar: 1;
Ред 15:
Гаванска ћелија се образује када се два полуелемента доведу у електрични контакт, најједноставније порозном мембраном која допушта пролаз јона али спречава спонтано мешање елетролита. При једнаким концентрацијама електролита, због своје различите природе, метали се различито растварају те постижу и различите равнотежне потенцијале. У конкретном случају бакар се мање раствара у бакарном сулфату него цинк у цинксулфату (исте моларне концентрације). Резултат је мало већи позитивни потенцијал бакарне елетроде у односу на цинкану због чега се међу њима јавља потенцијална разлика. У галванском елементу, где су полуелементи електрично спојени, та потенцијална разлика постаје извор напона. Дакле, један елетрода постаје позитивна ([[анода]]) а друга негативна ([[катода]]).(Исправније је рећи да разлика потенцијала доводи до појаве [[електромоторна сила|електромоторне силе]] (ЕМС) јер ЕМС и напон није једно те исто, али овде ту разлику можемо да занемаримо.) Због тог напона, између металних електрода тече електрична струја када се ове електрично споје. При томе електрони са негативније цинкане елетроде прелазе на позитивнију бакарну електроду. Тај ток електрона (електрична струја) ремети електрохемијску равнотежу на електродама. Бакарна електрода, сада мало негативнија него у равнотежи, прима још позитивних јона да достигне равнотежу. С друге стране, цинкана електрода, губитком електрона постаје позитивнија те равнотежу постиже отпуштањем у електролит још позитивних јона. Укупан ефекат је да се електрична струја, дакле рад, производи на рачун разлике у хемијским енергијама између металних јона у раствору и у металу. При томе метал са аноде одлази у електролит док на катоди долази до издвајања метала из електролита. Конкретно, електрична струја у елементу са слике настаје као последица веће тежње цинка да буде у раствору него у металу у односу на исту тежњу бакра. Струја тече док се сав цинк не раствори. Нормално, да би се затворило електрично коло, и кроз електролит протиче електрична струја коју ка катоди преносе позитивни јони ([[катјон]]и) а ка аноди негативни [[анјон]]и.
 
У ширем физичкохемијском контексту примање електрона назива се [[редукција]] а одавање електрона [[оскидација]]. Сумарно процес преноса елетронаелектрона се назива [[редокс реакција]], (ако је неко електрон предао, у кондензованој материји, неко други је морао да га прими.) Па се често каже да галвански елемент производи електричну струју оксидацијом јона метала (у овом случају цинка) на аноди. Дакле елетрична стуја у галванском елементу настаје у редокс реакцији између метала и њихових соли.
 
<!--Електрични потенцијал је једна од табличних вредности. Да би смо, на пример, израчунали електрични потенцијал једне батерије потребно је да знамо потенцијале елемената од којих је састављена та батерија.