Карл Дејвид Андерсон — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Grammar: 1;
Ред 5:
Рођен је у Њујорку [[1905]]. године као син шведских емиграната.
 
Студирао је физику и технику на Калифорнијском институту за технологију у Пасадени и године [[1930]]. стекао докторат. Под [[Роберт Миликен|Миликеновим]] руководством почео је да испитује [[космички зраци|космичке зраке]] међу којима је пронашао трагове неочекиване честице која је у свему подсећала на елетронелектрон осим што је имала позитивно наелектрисање. Овај проналазак је објављен 1932. године и после тога потврђен од стране других истраживача. Директан доказ о постојању позитрона (постојање позитрона је теоријски предвидео [[Пол Дирак]] [[1928]]. године) Андерсон је добио бомбардовањем материјала продорним гама зрацима из [[торијум]]а. У тој реакцији долази до стварања електрон-позитрон парова. За тај рад [[1936]]. гоине Андерсону је додељена [[Нобелова награда за физику|Нобелова награда]] заједно са [[Виктор Хес|Виктором Хесом]].
 
Исте године Андерсон и његов први докотрант (Сет Недермајер) открили су [[мион]], (или, како је годинама називан, 'ми-мезон') елементарну честицу са масом 207 пута већом од масе [[електрон]]а. Андресон и Недермајер су испрва веровали да су открили [[пион]], честицу коју је [[Хидеки Јукава]] постулирао у теорији јаких интеракција. Када је постало очигледно да се не ради о пиону него о новој, неочекиваној честици, торијски физичар [[Исидор Раби]] се галсни запитао "Ко је то поручио?". Мион је прва из серије нових честица која је збуњивала теоријске физичаре тога доба. Проблем је био огроман па је наводоно [[Вилис Ламб]] ([[Ламбов помак]]) једном приликом у шали изјавио да је до сада проналазач нове честице нарађиван Нобеловом наградом али од сада би требало да плати казну од 10.000 долара.