Квазар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Мења: ml:ക്വാസാർ |
м Grammar: 1; |
||
Ред 17:
Хиперлуминозни квазар -{APM 08279+5255}- био је, када је откривен [[1998]]. године, опажен са апсолутном магнитудом од −32,2, мада је фотографија високе резолуције снимљена [[Хаблов свемирски телескоп|Хабловим свемирским телескопом]] и Кек телескопом открила на овом објекту ефекте “гравитационог увећања” (гравитационог сочива). Студија гравитационог увећања на овом систему сугерише да је он увећан за фактор 10. Он је ипак знатно више луминозан од оближњих квазара као што су 3C 273 или -{HS}- 1946+7658, за које се мислило да имају апсолутну магнитуду од −30,3, али и ова два квазара били су такође увећани ефектом гравитационог сочива.
Утврђено је да квазари варирају своју луминозност у разноликим временским интервалима. Код различитих квазара се сјајност мења сваких пар месеци, недеља, дана или сати. Ова чињеница је навела научнике на теорију како квазари емитују своје зрачење из
Квазари испољавају многа својства која су иста као својства активних галаксија. Њихово зрачење је нетермално и код неких је опажено да имају млазеве или “увца” као и [[радио галаксија|радио галаксије]]. Квазари се могу опазити у многим деловима електромагнетног спектра, укључујући радио таласе, инфрацрвено зрачење, видљиву светлост, ултраљубичасту, X зраке, па чак и гама зраке. Већина квазара су најсјајнији у близини ултраљубичасте области спектра (близу 121,6 нанометара, односно Лиманове алфа линије [[водоник]]овог спектра), али захваљујући огромном црвеном помаку максимум њихове луминозности опажа се близу инфрацрвене области спектра (900 нанометара или 0,9 микрометара).
| |||