Сребреница — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 46:
{{main|Масакр у Кравици}}
 
У периоду од 1992. до 1995. године контролу над градом су имале и српске и бошњачке наоружане формације које су игнорисале резолуцију 824 Савета безбедности Уједињених нација од 6.маја 1993 у којој се Сребреница проглашава демилитаризованом зоном под заштитом Уједињених нација.
Током рата 1992-1995. године Сребреница је више пута прелазила „из руке у руку“. Муслиманско становништво лојално Алији Изетбеговићу, [[19. април]]а [[1992.]] године је предало оружје и доспело под контролу [[Република Српска|Републике Српске]]. У [[мај|мају]] је опет преузимају снаге босанских муслимана и контролишу до [[1995.]] године изводећи константно диверзантска дејства ка положајима [[ВРС]] и цивилном становништву околних села.[http://www.nin.co.rs/arhiva/2424/4.html]
Велика количина оружија, међусобно неповерење и нетрпељивост доводила је до сталних одмазди над цивилним становништвом које је било изложено убиствима и прогонима углавном по националној основи.
{{цитат|На подручју Сребренице страдало је више од 3.650 Срба од чега је чак 73% цивилних жртава рата, 800 дјеце српске националности остало је без једног или оба родитеља, а више од 12,5 хиљада Срба је трајно напустило те просторе.|Савез логораша Републике Српске|цитат}} <ref name="Нови Репортер">[http://www.novireporter.com/look/reporter/nr_article.tpl?IdLanguage=11&IdPublication=2&NrIssue=372&NrSection=7&NrArticle=4778 Нови Репортер: Савез логораша Републике Српске]</ref>
Бошњачко становништво [[19. април]]а [[1992.]] године је предало оружје, а град је стављен под контролу [[Република Српска|Републике Српске]].
Као одговор на те бројне инциденте и низ злочина [[Војска Републике Српске]] [[1993.]] године је покренула офанзиву која је заустављена под притиском међународне заједнице и проглашењем Сребренице резолуцијом 824 [[Савет безбедности Уједињених нација|Савета безбедности]] [[Уједињене нације|Уједињених нација]] од [[6. мај]]а [[1993.]] године [[Заштићена зона (УН)|демилитаризованом зоном под заштитом УН]]. Користећи присуство [[УНПРОФОР]]-а и заштиту зоне снаге под командом [[Насер Орић|Насера Орића]] су наставиле са сталним диверзантским нападима[http://www.nin.co.rs/arhiva/2424/4.html] који су за резултат имали бројне жртве међу [[Срби|српским]] цивилима и војницима. Јула [[1995.]] године снаге [[ВРС]] под командом генерала [[Ратко Младић|Ратка Младића]] покрећу контраофанзиву под кодним именом Криваја 95 и заузимају Сребреницу.
Током рата 1992-1995. године Сребреница је више пута прелазила „из руке у руку“. Муслиманско становништво лојално Алији Изетбеговићу, [[19. април]]а [[1992.]] године је предало оружје и доспело под контролу [[Република Српска|Републике Српске]]. У [[мај|мају]]исте године је опетпоново преузимају снаге босанскихАрмије муслиманаБиХ и контролишу до [[1995.]] године изводећи константно диверзантска дејства ка положајима [[ВРС]] и цивилном становништву околних села.[http://www.nin.co.rs/arhiva/2424/4.html]
Постоје изјаве да је за 3 године ратовања страдало више од 3500 жртава српске националности[http://www.novireporter.com/look/reporter/nr_article.tpl?IdLanguage=11&IdPublication=2&NrIssue=372&NrSection=7&NrArticle=4778 Нови Репортер: Савез логораша Републике Српске]</ref>
Док је Армија БиХ под командом [[Насер Орић|Насера Орића]] вршила злочине у околним сребреничким селима насељеним углавном српским становништвом, Војска Републике Српске је планирала освету.
Освета се коначно и догодила у јулу 1995. године када су за само 7 дана снаге [[ВРС]] под командом генерала [[Ратко Младић|Ратка Младића]] у оквиру контраофанзиве под кодним именом Криваја 95 успоставиле контролу над Сребреницом и у тој акцији убили између 7 и 8 хиљада Бошњака. [http://www.icty.org/x/file/Outreach/view_from_hague/jit_srebrenica_en.pdf]
[[Међународни суд правде]] тај злочин је квалификовао као геноцид [http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/31313/MSP-je-presudio-Srebrenica-je-genocid] над бошњачим становништвом за који је одговорна Војска Републике Српске и српске паравојне формације.
Тај злочин је највећи масовни злочин после Другог светског рата, а [[Народна скупштина Републике Србије]] је усвојила посебну Резолуцију којом најоштрије осуђује тај геноцид.
У знак сећања на жртве, у Сребреници је подигнут Меморијални центар и сваке године, 11. маја се одаје пошта жртвама геноцида, а председник Рeпублике Србије [[Борис Тадић]] је најавио да ће и [[2010]] године по други пут присуствовати.
 
 
== Становништво ==