Гилен-Бареов синдром — разлика између измена

{{cite journal | journal = Neurology | title = Does Campylobacter jejuni infection elicit "demyelinating" Guillain-Barré syndrome? | author = Kuwabara S. et al. | volume = 63 | issue = 3 | publisher = Lippincott Williams & Wilkins | pages = 529–33 | issn = | date = 2004-08-10 | pmid = 15304587 }}</ref> Након тога распада се и нестаје [[Неурон#Аксон|аксон]]. Најчешће почиње сензитивним сметњама којима се придружују моторне, [[рефлекси]] слабе и гасе се, могу бити захваћени осим [[спинални нерви|спиналних]] и [[кранијални нерви]]. На кожи постоје јасни знаци [[трофичкeтрофичке променeпромене|трофичких промена]]. Ток болести може да буде акутан, субакутан или веома постепен. Фазе кроз које болесник пролази су фаза одузетости, фаза опоравка и дефинитивна фаза.

'''[[Полирадикулонеуритис]]''' је такође полинеуритис али са патолошким променама претежно лакализованим на проксималним деловима нерва (radix), у близини спиналних [[ганглија]], са карактеристичним повишењем нивоа беланчевина у ликвору уз нормалан број ћелија.<ref>{{cite book | last = Iannello | first = S | title = Guillain–Barré syndrome: Pathological, clinical and therapeutical aspects | publisher = [[Nova Publishers]] | year = 2004 | isbn = 1594541701 | url = http://books.google.com/books?id=uvwX_ZGJlFoC&printsec=frontcover&source=gbs_navlinks_s#v=onepage&q=&f=false}}</ref> Углавном обољевају [[моторни нерви]], док су задњи коренови и ганглије незнатно оштећени. После почетног [[едем]]а настаје дегенерација мијелинског омотача, у тежим случајевима и дегенерација [[Неурон#Аксон|аксона]] и хроматолиза ћелија предњих и задњих коренова. Парализе обично почињу у дисталним деловима екстремитета па се шире навише (асцедентни тип), мада може постојати и обрнути ток (десцедентни облик). Моторне одузетости су углавном симетричне. Промене [[сензибилитет]]а могу недостајати или су иако ретко, обимне. [[Вазомоторни поремећаји|Вазомоторни]] и [[трофички поремећаји]] нису обимни као код полинеуритиса, сем појачаног [[знојењeзнојење|знојења]] у раном стадијуму. Могу бити захваћени и [[кранијални нерви]] ([[диплегија]] n. facialisa), [[сфинктери]] и [[дисајни мишићи]]. Фазе кроз које пролази су: фаза парализа, фаза опоравка и дефинитивна фаза.

'''Фаза парализе''' настаје 2-3 недеље, ретко дуже. Болесник је на неуролошком или инфективном одељењу. Његово опште стање је веома тешко, поред одузетости мускулатуре трупа и екстремитета, одузета је често, код тежих форми и [[дисајна мускулатура]] те је болесник трехеотомисан и у животној је опасности. Поред одговарајуће неге и медикаментозне терапије примењују се врло ограничено и обазриво и мере [[кинезитерапијaкинезитерапија|кинезитерапије]]. Индиковано је мировање, контраиндикован је замор. [[Физиотерапеут]] спроводи терапијске поступке у договору са надлежним лекаром. Оно што треба да учини је следеће:

1) одржавање и побољшање [[респирацијaреспирација|респирације]] применом потпомогнутих вежби дисања, постуралном дренажом и помагањем при искашљавању.

'''Позиционирање''' се спроводи помоћу меканих подупирача: јастука, ћебади, гипсаних или пластичних лонгета тапацираних дубоким слојем вате или газе или помоћу [[КрамеровeКрамерове шинeшине|Крамерових шина]]. Положај болесника треба, докле трају [[парализaпарализа|парализе]], мењати свака 2 сата.

'''Када је болесник на леђима''' добро је поставити све сегменте у физиолошки положај. Испод главе је јастук, блага флексија (савијеност) кукова и колена (од 20-30 степени) је наметнута увијеним ћебетом постављеним испод колена, стопала су под углом од 90 степени подупрта пластичном или гипсаном лонгетом. Руке се одмарају на јастуку у физиолошкој позицији: раме је у абдукцији (раширено) од 55 степени, флексији (савијено) од око 30 степени и у унутрашњој ротацији, лакат је у благој [[флексијaфлексија|флексији]] од око 30 степени са пронираним (длан ка доле) подлактом, а шаке у физиолошкој позицији одржава или пластична "корективна шака" или увијена завојна трака или мањи фротир стављен између палца и длана, са полусавијеним прстима.