Фактор аеродинамичког оптерећења — разлика између измена

м
Grammar: 2;
м (Grammar: 2;)
{{double image|center|v-n 1.jpg|465|v-n 2.jpg|325|<center><small>Анвелопа употребе фактора аеродинамичког оптерећења у функцији стварне брзине, на одређеној висини и у функцији еквивалентне брзине, за све брзине. Дијаграми се односе за типичне [[Ловачки авион|ловце]]</small>.</center>}}Чињеница је да се са порастом узгона прави највећи дебаланс сила дуж „ z “, у односу на друге осе. Нарушавање равнотеже дуж „ x “ осе је при убрзавању, када је -{T > R<sub>x</sub> }-, а при успорењу, када је -{T < R<sub>x</sub>}-. Тај дебаланс је далеко мањи од створеног са порастом узгона авиона, те су и генерисана убрзања -{a<sub>x</sub>}- < -{a<sub>z</sub>}-, преко десет пута. Једино је код директног удара у препреку, створено велико успорење са аутом формула 1, приказано у наредној табели. Бочна аеродинамичка сила, код авиона, има најмању вредност, те и генерише најмање убрзање (-{a<sub>y</sub>}-), дуж „ -{y}- “ осе.
{| style="background-color:#FFFFFF; border-style:solid; border-width:2px; border-color:#0095B6; padding:8px"
|Имајући предходно у виду, са разлогом је фактор аеродинамичког оптерећења посебно дефинисан за „ z “ осу аеродинамичког координатног система, односно узгон се изражава са бројем сопствених тежина авиона. Дуж „ z “ осе се генерише сила највећег интезитетаинтензитета (узгон), што је праћено са далеко највећим убрзањем, која изазивају и највећа оптерећења при маневрисању летелице.
 
:<math>\ a_z = \ n \cdot g</math>
 
Ово није препрека да се и убрзања, дуж две преостале осе координатног система, изражавају са мером [[гравитационо убрзање|гравитационог убрзања]]. Убрзања дуж „ x “ и „ -{y}- “ оса су далеко мањег интезитетаинтензитета и генеришу мала оптерећења, која нису меродавна за димензионисање делова структуре авиона.
|}
 
65.194

измене