Голџијев апарат — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м (Бот Додаје: pnb:گولجی مادے)
мНема описа измене
}}
 
Образовање [[протеин]]a и [[липид]]а почиње у [[ендоплазматични ретикулум|ендоплазматичном ретикулуму]], али се у њему не одиграва до краја. Протеини[[Протеин]]и своју коначну структуру (кватернерну) стичу у '''Голџијевом апарату''' (Голџијевом комплексу, области), а исто важи и за липиде. Име је добио по италијанском научнику [[Камило Голџи|Камилу Голџију]] (-{Camillo Golgi}-) који га је идентификовао [[1898]].
 
Састоји се од низа спљоштених, дискоидалних кесица (цистерни), које су међусобно скоро паралелно постављене (као наслагани тањири) и на крајевима су проширене. Од њих се одвајају мање или веће [[везикула|везикуле]] (мехурићи) у којима су [[производ]]и синтезе Голџијевог апарата.
• [[секреторни протеин]]и (они које ће ћелија [[егзоцитоза|егзоцитозом]] избацити у међућелијски простор; нпр. [[инсулин]] у ћелијама [[панкреас]]а) па је то [[секреторна улога]] ове органеле;
 
протеини[[протеин]]и и липиди[[липид]]и који ће бити послати у [[ћелијска мембрана|ћелијску мембрану]];
 
протеини[[протеин]]и ([[ензим]]и) који ће образовати [[лизозом]]е;
 
• у [[биљна ћелија|биљним ћелијама]] у Голџијевом апарату се обавља синтеза производа који су намењени [[вакуола|вакуоли]], [[ћелијски зид|ћелијском зиду]] и [[ћелијска мембрана|плазма мембрани]].