Геном — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: kn:ಜಿನೊಮ್ |
мНема описа измене |
||
Ред 56:
</table>
Утврђено је и да величина генома (количина ДНК) далеко превазилази збир гена који шифрују ([[генетички код|кодирају]]) све ћелијске
Парадокс Ц-вредности указује на чињеницу да повећање количине ДНК не значи истовремено и повећање броја гена. Већа количина ДНК од броја гена који кодирају синтезу свих
1. су неки гени заступљени:
*вишеструко у геному еукариота, односно, да се више или мање понављају па се називају [[поновљени низови генома|поновљени низови]]; испитивања ових поновљених низова нуклеотида вршена су методом [[хибридизација ДНК|хибридизације ДНК]];
* само у једној копији, тзв. '''јединствени низови нуклеотида''' који чине 25-50% од укупног броја гена који носе упутство за синтезу
2. део генома садржи низове нуклеотида који не представљају шифру за
Биолошки значај поновљених низова ДНК и њихова функција су још увек недовољно разјашњени али је зато једна њихова врста нашла практичну примену у [[криминологија|криминологији]] и судској медицини познату као [[генетички отисци прстију]].
Ред 72:
==Организација гена==
Гени еукариота имају мозаичку грађу што значи да су између делова гена који представљају шифру за [[протеин]], уметнути делови који не садрже шифру. Сегменти гена који садрже информацију за синтезу протеина су названи [[егзони|'''егзони''']], а некодирајући низови између њих су [[интрони|'''интрони''']]. Према томе, гени еукариота имају мозаичку грађу : део гена који носи шифру испресецан је деловима који не носе шифру.
Код [[прокариота]] интрони не постоје већ су њихови гени непрекинути низови
| |||