Хроматин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: io:Kromatino |
мНема описа измене |
||
Ред 4:
*[[ДНК]],
* мале количине [[РНК]] и
*две врсте
# [[хистони|хистона]] и
#[[нехистонски протеини|нехистонских протеина]].
Ред 15:
Хетерохроматин је кондензован (спирални навоји ДНК су збијени) па је због тога тамније обојен, лако се уочава у једру и неактиван је у [[транскрипција|транскрипцији]].
Еухроматин је дифузан (расплинут – мање су збијени навоји ДНК) па је услед тога светлије обојен и активан у транскрипцији. Ћелије које интензивно синтетишу неки [[протеин]] имају мало хетерохроматина, а доста еухроматина – њихова једра су светлија.
==Структура хроматинских нити==
[[Слика:Chromatin Structures.png|мини|360п|Структура хроматина: [[ДНК]], [[нуклеозом]]и, [[соленоидне структуре (хроматин)|соленоидне структуре]], петље, траке, [[метафазни хромозом]]]]
Na основу молекулске масе ДНК и податка да један пуни завој има дужину од 3,4 nm, лако се може израчунати укупна дужина испружене дволанчане завојнице ДНК у некој ћелији. Тако, укупна дужина дволанчене ДНК у једној ћелији [[човек]]а износи око 2 -{m}-. Треба имати у виду да је пречник типичне ћелије око 20 μm, а њеног једра 5-10 μm . Наведени примери јасно указују да ДНК мора бити веома чврсто упакована да би се уопште могла сместити у ћелију. То подразумева да поред секундарне структуре, постоје и други нивои организације ДНК. И заиста, у свим ћелијама ДНК је суперспирализована, што значи да је двострука спирала још много пута испресавијана и чврсто упакована. У том паковању учествују протеини са којима је [[ДНК]] чврсто везана.
У свим ћелијама ДНК се налази у хромозомима који се појављују у једру непосредно пре и за време ћелијске деобе. У периоду између две деобе (у интерфази) хромозомски материјал је распоређен по целом једру као дифузна маса и назива се хроматин.
| |||