Конавли — разлика између измена

4.366 бајтова додато ,  пре 10 година
м
Враћене измене 78.1.126.237 (разговор) на последњу измену корисника Drazetad
м (Враћене измене 78.1.126.237 (разговор) на последњу измену корисника Drazetad)
{{Српске области}}
Konavle su nastanjene još od paleolitika i neolitika. U 5. i 4. stoljeću pr. Kr. u ovom području su se nastanila ilirska plemena Plerejaca i Ardijejaca, a u 2. stoljeću pr. Kr. Rimljani koji su na mjestu grčke kolonije Epidaurum (Cavtat) razvili važan trgovačko-pomorski centar na sjecištu rimskih puteva. Osim ostataka rimskog vodovoda u blizini sela Vodovađa, o tome svjedoče ostaci villa rusticae, kultnih spomenika (Mitrejski spomenik u Močićima), grobovi, ostaci rimske ceste iznad Cavtata te mnoštvo fragmenata i arheoloških nalaza.
'''Конавле''' ('''Конавље''' или '''Конавли''') су плодна [[равница]] у [[Југ|јужном]] делу [[Јадранско море|јадранског]] [[Приморје|приморја]] и једна од [[Српске области на Балканском полуострву|области које су Срби населили на Балканском полуострву]]. Простире се од некадашње [[Дубровачка република|Дубровачке републике]] до [[Бока которска|Бока которске]], а у њој се налази [[Соко Град (конављански)|један од]] [[Сокол град|многобројних Сокол градова]] на [[СФРЈ|овим просторима]]. У исто време, Конавле су и општина у саставу [[Дубровачко-неретванска жупанија|Дубровачко-неретванске жупаније]]. До нове територијалне организације у Хрватској, Конавле су биле у саставу бивше велике општине [[Дубровник]]. Седиште општине је место [[Цавтат]].
U srednjem vijeku Konavle su bile dio Travunje koja je u različitim periodima bila vezana vazalskim odosima za srpske, zetske i bosanske vladare. Arheološki nalazi i spomenici iz tog perioda su nekropole Bogumislkih stećaka u Konavoskim brdima, Gabrilima, Mihanićima i Dunavama, od kojih se najljepšim smatra stećak u Brotnicama na groblju crkve Sv. Tome.
Početkom 15. st. Konavle su u općem sastavu Bosne u rukama moćnih feudalaca, i to istočni dio pod Sandaljem Hranićem, a zapadni (uključujuči Cavtat i Obod) pod braćom Petrom i Radoslavom Pavlović. Intenzivnim pregovorima i diplomacijom Dubrovačka Republika 24.6.1419. g. dolazi u posjed Istočnog dijela Konavala (od Popovića do Soko kule i rta Oštro) kupoprodajnim ugovorom sklopljenim sa Sandaljem Hranićem, koji je zauzvrat dobio palaču u Dubrovniku, zemlju u Župi vrijednu 3000 dubrovačkih perpera i godišnji danak od 500 perpera, te 36000 perpera ili 12000 dukata u gotovini. Nakon osam godina, 31.12.1426. Dubrovčani su kupili i preostali Zapadni dio Konavala sa Cavtatom i Obodom od Radosava Pavlovića, uz iste uvjete kao i istočni dio.
 
== Назив ==
 
Током [[Стари Рим|римске]] владавине овим просторима у непосредној близини Конавља налазио се град ''Епидаурус''(у близини данашњег [[Цавтат]]а) који је нестао током [[Словенско насељавање Балкана|словенског насељавања Балкана]]. [[Римљани]] су, да би снабдели град [[Вода|водом]], изградили велики систем водоводних канала који су ишли преко данашњег Конавоског поља. У близини села Водовађе и даље се могу видети остаци тог [[водовод]]а. Претпоставља се да је цела област и добила име по тим каналима - ''Конавли''(''Конавље'',''Конавле'').
Dio Konavala unutar Kraljevine Dalmacije, 1862. i Crna Gora.
Dubrovačka vlada je Konavle proglasila svojim feudalnim posjedom, kojim je upravljao knez ustoličen u Pridvorju. Spomenici iz tog doba su Knežev dvor u Pridvorju i Soko kula u Dunavama, važna obrambena utvrda krajnjeg dubrovačkog juga. Konavle ostaju u sastavu Dubrovačke Republike kao njena najveća žitnica sve do njenog ukidanja 1808. godine. Nakon kratkotrajne francuske okupacije, Konavle su poharali crnogorski i ruski osvajači, da bi nakon Bečkog kongresa 1815. prešle zajedno sa ostatkom dubrovačkih posjeda por Austrijsku vlast.
Okupacija i razaranje Konavala od strane JNA i četničkih postrojbi u listopadu 1991. praćena pljačkaškim pohodom crnogorskih civila poslijednji je u nizu napada koje bilježi Konavle od strane svojih istočnih susjeda.
 
== Прошлост Конавала ==
 
Конавље је као саставни део [[Травунија|Травуније]] од давнина било у саставу [[Срби|српских]] држава [[Властимировићи|Властимировића]], [[Војислављевићи|Војислављевића]], [[Немањићи|Немањића]] и [[Котроманићи|Котроманића]] и делило је њихову судбину све до [[1427|1427. године]] када прелази у руке [[Дубровачка република|Дубровачке републике]].
Kulturno naslijeđe
 
=== Подела и продаја Конавала ===
Naselja u Konavlima do danas su zadržala izgled tradicijske kamene arhitekture koja govori o odnjegovanosti svih segmenata života, kulturi stanovanja, kulturi obrade zemlje i poštivanju tradicijskih zasada i osjećaja pripadnosti prostornom ambijentu Konavala. Kroz Gornju Bandu Konavala susrećemo zaseoke monumentalne zadružne arhitekture ( npr. Miljanići i Uskoplje), a u ovom rubnom području ističe se spomenik Soko-kula, strateški vrlo važna srednjovjekovna utvrda, smještena u brdskom prijevoju prema hercegovačkom zaleđu.
 
Čilipi su kulturni centar Konavala, poznati po svojim nedjeljnim folklornim priredbama, na kojima se turisti mogu upoznati sa konavoskim tradicijama te uživati u čuvenoj konavoskoj narodnoj nošnji, plesovima i tradicionalnom konavoskom vezu.[2] Franjevački samostan s crkvom Sv. Vlaha u Pridvorju, najveća je građevina javne, svjetovne, vjerske i upravne namjene Dubrovačke Republike u Konavlima.
Јачање обласних феудалаца у [[Средњевековна Босна|средњевековној Босни]] довела је до поделе Конавља [[1419.]] године између [[Сандаљ Хранић|Сандаља Хранића]] и [[Петар I Павловић|Петра I Павловића]]. [[Север]]ни део од села Обода до [[Соко Град (конављански)|тврђаве Сокол]] припао је [[Павловићи]]ма, а [[Југ|јужни]] Хранићу. [[Дубровчани]] су ускоро закључили савез са [[Сандаљ Хранић|Сандаљем]] из којег је произашла куповина Конавља. Иако је имао само [[Југ|јужни]] део [[Сандаљ Хранић|Хранић]] је [[Дубровачка република|републици]] продао цело Конавље, за дупло већу своту новца без обзира на то што је [[Радислав Павловић]] полагао право на [[север]]ни део Конавља. Тако је на крају након дугих свађа и нагађања Конавље припојено [[Дубровачка република|Дубровачкој републици]] и постало њен највећи извор хране.
Stari grad Cavtat klasičan je primjer dubrovačkog urbanizma i planske gradnje naselja granične utvrde sa zidinama i obrambenim jarkom, u kojemu i danas očuvan raspored ulica nalik dubrovačkoj četvrti Prijeko. U toploj atmosferi urbane cjeline stare jezgre Cavtata, ističe se kuća Vlaha Bukovca - muzej ambijetalnog gradskog prostora, atelje i galerija umjetnina najznačajnijeg hrvatskog slikara akademskog realizma. Mauzolej obitelji Račić na groblju Sv. Roka u Cavatu remek je djelo poznatog kipara Ivana Meštrovića. Knežev dvor iz 16. st. smješten uz cavtatsku rivu, nekadašnje je sjedište dubrovačkog kneza, a danas galerija i zbirka umjetnina zaklade Baltazara Bogišića, poznatog pravnika, jurista, pravnog povjesničara i sakupljača slavenskog etnografskog nasljeđa iz 19. st. Pinakoteka župne crkve Sv. Nikole čuva vrijedno sakralno blago koje je prikupljano kroz stoljeća. Franjevački kompleks i crkva Gospe od Snijega poznata je po Politpihu Vicka Dobričevića, jednom od predstavnika Dubrovačke renesansne slikarske škole. Mijo Šiša Konavljanjin svojim radovima izloženim u galeriji u Mihanićima nastoji iz zaborava otrgnuti autentične konavoske krajolike i slike iz života konavoskog puka.
 
== Географија Конавала ==
 
Конавље се простире од села Обода, на око 1.5 -{[[km]]}- од [[Цавтат]]а до уске клисурице која затвара плодно поље на [[југ]]у и повезује га са [[Суторин]]ем. Цело поље се пружа паралелно са [[Јадранско море|јадранском]] [[Обала|обалом]] од које га дели ''Доња Гора'', док га од залеђа [[Балканско полуострво|Балкана]] дели кршевита ''Горња Гора''. Током [[Средњи век|средњег века]] Конавље је чинио и [[Приморје|приморски]] појас између Доње Горе и [[Јадранско море|мора]].
 
=== Доња Гора ===
 
Доња Гора одваја Конављанско поље од [[Јадранско море|јадранског мора]]. Простире се паралелно са линијом обале у дужини од 33 -{[[km]]}-. Највиши врх је ''Илијино Брдо'' са својих 561 -{[[m]]}- [[нмв]]., док је цео предео [[брдо]]вит и прекривен зеленилом.
 
=== Горња Гора ===
[[Североисток|Североисточни]] крај Конавља и његову границу према унутрашњости чини кршевити планински масив Горња Гора. Њен највиши врх је ''Снијежница'' (1234 -{[[m]]}- [[нмв]].) са које се пружа поглед на:
*[[Бока которска|Боку которску]]
*[[Мљет]]
*[[Ластово]]
*[[Дубровник]]
*[[Цавтат]]
 
=== Понорница Љута ===
 
Изнад села Љута, подно ''Снијежнице'', из голе стене извире обилни поток Љута. У њега се на његовом путу ка [[северозапад]]у улива већи број поточића, међу којима су ''Дуги Поток'' и ''Копачица''. Нешто [[Југ|јужније]] од села Обода Љута понире у [[Крашки терен|крашком терену]]. Она поново избија у [[Пећина|пећини]] ''Јазови'' из које се улива у [[Јадранско море]].
 
==Становништво==
 
По попису из [[2001]]. године, општина Конавле је имала 8.250 становника.
 
== Насеља у Конавлима ==
 
По ободима поља односно на обронцима Горње и Доње Горе налази се већи број [[Село|села]], која су се у старо време могла похвалити изузетном [[Народна ношња|народном ношњом]]. Током [[Зима|зиме]] и [[Пролеће|пролећа]] потоци са Гора набујају и слију се у долину која тада подсећа на велико [[језеро]]. Због тих поплава у на самом Конавском пољу нема насеља и путева, већ су она измештена на обронке Гора. Плодно земљиште поља привукло је већи број [[становник]]а у овај крај, због чега се Конавље сматра једном од најнасељенијих области на јадранском приморју.
 
Највеће насеље у Конављу је Груда у чијој се непосредној близини (на око 3 -{[[km]]}-) налази [[Туризам|туристички]] [[аеродром]] [[Дубровачка ривијера|дубровачке ривијере]]. Из Груде се креће на успон на највиши врх Конавља и Горње Груде Снијежницу (1234 -{[[m]]}- [[нмв]].)
 
{{Шаблон:Конавле}}
 
{{Шаблон:Хж-ДН}}
 
[[Категорија:Српске области на Балкану]]
[[Категорија:Географија Хрватске]]
 
[[bg:Каналия]]
[[bs:Konavle]]
[[cs:Konavle]]
[[de:Konavle]]
[[en:Konavle]]
[[fr:Konavle]]
[[hr:Konavle]]
[[it:Valle dei Canali]]
[[nl:Konavle]]
[[no:Konavle]]
[[pl:Konavle]]
[[ru:Конавле]]
[[sh:Konavle]]
[[sv:Konavle]]