Витамин А — разлика између измена

'''Витамин А''' је топљив у [[масти]]ма односно [[уља|уљима]]. Његово је деловање углавном последица везања за специфичне нуклеарне рецепторе, те тако касније утиче на синтезу специфичних [[протеини|протеина]].<ref name="Lehninger">{{Lehninger4th}}</ref> Важан је за контролу раста и развоја [[епител]]ног [[ткиво|ткива]], тј. за диференцијацију, те учествује у стварању видног [[пигмент]]а. Тако његови недостаци носе разне поремећаје, од ноћног слепила до одређених [[кожне болести|кожних поремећаја]].<ref name=Sommer> Sommer, A(2008). Vitamin A Deficiency and Clinical Disease: An Historical Overview. J. Nutr. 138:1835-1839. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/18806089</ref> Уз то, значајан учинак витамина А произилази из његових антиоксидационих својстава (тако да се веже за [[слободни радикали|слободне радикале]] у телу). Важно је, међутим, знати да највеће проблеме у телу витамин А може изазвати превеликим уношењем у [[организам]]. Тада долази до бројних токсичних учинака праћеним поремећајима у пробави, на [[кожа|кожи]], [[кост]]има и [[зглоб]]овима.<ref> Gropper, S.S; Smith,J.L and Groff, J.L(2009). Advanced Nutrition and Human Metabolism 5th Edition Pp373-1182.</ref>

 

 

Главни извори витамина А су иначе [[јетра]], [[млеко]] и млечни производи, [[маслац]] и [[риба]]. У ткиву животиња и морских риба је присутан у естерифицичном стању. У биљкама се налази као '''провитамин А''' или '''β-каротен'''. Из мркве је био изолован већ у [[19. век]]у и назван је каротеном. Препоручена дневна количина овог витамина за одрасле особе износи 0,8-1,0 милиграма, док се код терапијске примене она знатно разликује.