|
'''Лав Ђакон''' је био [[Византија|византијски]] клирик и историчар из друге половине 10. века и почетка 11. века.
'''Lav Đakon''' ([[Grčki jezik|grč]]. Λέων Διάκονος, [[10. vek]]) bio je [[Vizantijska književnost|vizantijski pisac]], [[Istorija|istoričar]] i [[Hronistika|hroničar]]. Rodio se u selu Kaloe kod [[Efes]]a u [[Maloj Aziji]], a obrazovanje je stekao u [[Carigrad]]u, gde je postao [[đakon]] u carskom dvoru.
Био је [[ђакон]] капеле при царском двору у [[Цариград]]у. Саставио је ''Историју'' у коме је описао период од доласка на престо [[Роман II|Романа II]] [[959]]. до смрти [[Јован I Цимискије|Јована I Цимискија]] [[976]], уз неколико бележака о догађајима из [[986]]. када је [[Василије II]] покушао да опседне Софију и преотме је од [[Цар Самуило|цара Самуила]].
Lav Đakon nagoveštava bogatu [[istoriografija|istoriografsku]] delatnost [[11. vek|11. veka]]. On je bio član dvorskog klera u vreme dolaska [[Vasilije II Bugaroubica|Vasilija II]] na vlast. Sačuvan je Lavov [[enkomion]] Vasiliju II, gde ga na retorski način uzdiže i kritikuje njegove prethodnike. Pred sam kraj 10. veka napisao je istorijsko delo ''Istorija'' (Ἱστορία, 10 knjiga), u kome opisuje doba od početka vladavine [[Roman II Porfirogenit|Romana II]] ([[959]]) do smrti [[Jovan I Cimiskije|Jovana I Cimiskija]] ([[976]]), dakle najuspešniji period vizantijske istorije. U svom istorijskom delu nije pristrasan u korist Vasilija II, kao u svom enkomionu, već i zbog toga što se radi o dve različite [[književne vrste]] koje imaju vlastite zahteve, ali i zbog toga što ih piše u dva različita vremenska perioda. Kod njega se takođe sukobljavaju uticaji različitih izvora i, mada se trudio da ih usaglasi, ne uspeva uvek u tome. Za Lava Ðakona je karakteristično da ličnost autora dolazi do izražaja; s druge strane, on daje upečatljive slike o situaciji i događajima u [[Carigrad|prestonici]] i unutrašnjosti, kao i portrete vodećih istorijskih ličnosti koje se trudi da ne opisuje crno-belom slikom. Pokušavajući da se poveže sa antičkom tradicijom, ubacuje u delo govore i pisma. Delo sadrži dragocene podatke za istoriju [[Sloveni|Slovena]]. Lav Đakon je posebno poznat po svom živom opisu [[Svjatoslav I KIjevski|Svjatoslava I Kijevskog]], koji je napao [[Bugarska|Bugarsku]] [[969]]. godine i za tu se teritoriju borio sa [[Vizantija|vizanijskim]] snagama. Lav je kao sveštenik bio i uz cara Vasilija II u pohodu protiv cara [[Samuilo|Samuila]] [[986]]. godine. Jedva se spasao u porazu Vizantinaca. Kasnije je postao [[episkop]] [[Karija|Karije]] u Maloj Aziji. Umro je početkom [[11. vek|11. veka]].
Lav se ugledao na [[Agatija|Agatiju]], [[Prokopije|Prokopija]], ali i na [[Teofilakt Simokata|Teofilakta Simokatu]], čiji poetski [[manirizam]] nastavlja: naime i Teofilakt i Lav Ðakon trude se da svom istoričarskom pripovedanju daju pesničku crtu, zamenjujući često obične reči neobičnim poetskim izrazima. U tom pokušaju obojica su neuverljivi i njihov stil gubi svojstva naučnog izražavanja a da ne postaje poezija. Citira ''[[Sveto pismo]]'' i poznaje [[Grčka književnost|klasike]], navodi [[Homer]]a i [[Herodot]]a.
Velika vrednost Lavove Istorije leži u tome što je bio savremenik događaja koje opisuje, što se obaveštavao kod još živih svedoka ranijih događaja, što je bio u položaju da o mnogim stvarima lično sazna i što je u nekim događajima i sam učestvovao. Zadatak [[Istorija|istorije]] je, smatra Lav Ðakon, da kaže istinu i zato se trudi da piše o stvarima koje je video ili koje su drugi videli svojim očima. Iako je težio da bude objektivan, ipak je i on sin svog vremena i kao takav sujeveran: za njega su nebeske pojave, [[zemljotres]]i, [[komet]]e, [[grom]]ovi itd. predznaci velikih nesreća. Pisao je prilično teškim i izveštačenim stilom tako da je ponekad nejasan; njegova [[hronologija]] nije uvek pouzdana.
|
