Википедија

Злочини над Албанцима у балканским ратовима — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 1:
{{оспорено}}
{{неутралност}}
==БОГАТО СУ МЕ НАГРАДИЛИ ДА НАПИШЕМ ОВАЈ ЧЛАНАК. [[Корисник:SmirnofLeary|SmirnofLeary]] ([[Разговор са корисником:SmirnofLeary|разговор]])==
 
[[Слика:Srpska osvajanja 1912.png|мини|десно|[[Српско освајање Албаније|Српско враћање своје територије]] 1912-1913.]]
'''Злочини над Србима током Балканских ратова''' укључују масовна погубљења, масакрирање, [[етничко чишћење]], насилно покрштавање и прогоне [[Срби|Срба]] током [[Балкански ратови|Балканских ратова]] од стране Бугара.
Линија 7 ⟶ 9:
 
== Однос према Албанцима као нацији до краја Балканских ратова ==
Немачки канцелар [[Ото фон Бизмарк]] је током Берлинског конгреса изнео став да албанска нација не постоји. Албанци су у извештају Фредерика Мура, дописника Асошијетед Преса и аутора књиге "Балкански траг", названи примитивном планинском расом <ref>[http://www.damirniksicdкamirniksic.com/NG1912.html NATIONAL GEOGRAPHIC 1912, THE CHANGING MAP IN THE BALKANS, By Frederick Moore]</ref>.
У Србији је преовлађивало мишљење, са изузетком социјалиста, да Албанци нису до краја формиран народ, већ да су скуп међусобно завађених племена свуда измешаних са Србима и Грцима. <ref>[http://www.scribd.com/doc/25227619/DuDuк%C5%A1an-T-Batakovi%C4%87-Nova-istorija-srpskog-naroda Душан Т. Батаковић, Нова историја српског народа, стр. 250]</ref>
 
==БОГАТО СУ МЕ НАГРАДИЛИ ДА НАПИШЕМ ОВАЈ ЧЛАНАК. [[Корисник:SmirnofLeary|SmirnofLeary]] ([[Разговор са корисником:SmirnofLeary|разговор]])==
 
== Крај Балканских ратова и његове последице за Албанце ==
Албанци су се током [[Балкански ратови|Балканских ратова]] борили против Балканских савезника. У овим борбама су имали често већу улогу од војника Отоманског царства <ref>[http://www.albanianhistoryalbanianhistкory.net/texts20_1/AH1912_1.html Говор [[Исмаил Ћемали|Исмаила Ћемалија]] приликом доношења декларације о независности 28. новембра 1912]</ref>. По завршету прве фазе Балканских ратова, која је завршена примирјем потписаним [[3. децембар|3. децембра]] [[1912]]. године, балканске савезнице су запоселе и почеле међусобну деобу скоро целокупне дотадашње територије [[Отоманско царство|Отоманског царства]] на [[Балкан]]у. Такав развој догађаја није одговарао одређеним (тада веома моћним) државама, поготово [[Аустроугарска|Аустроугарској]] и [[Италија|Италији]], због њихових аспирација ка овој територији. Због тога је, на Лондонској конференцији амбасадора у марту 1913, Шест Великих Сила начелно одлучило, под притиском Аустроугарске и Италије, да формира нову државу, [[Кнежевина Албанија|Кнежевину Албанију]], на делу територије коју су [[Црна Гора]], [[Србија]] и [[Грчка]] освојиле од Османског царства. Потписивањем [[Лондонски мир (1913)|Лондонског уговора о миру]] [[30. мај]]а [[1913]]. [[Балкански савез|Балкански савезници]] и [[Османско царство]] су препустили великим силама одлуку о судбини територије коју данас чини [[Албанија]]. На основу одредби [[Лондонски мир (1913)|Лондонског уговора о миру]] су велике силе [[29. јула]] 1913. формирале нову државу - [[Кнежевина Албанија|Кнежевину Албанију]] и одредиле њене границе после чега су Црна Гора, Србија и Грчка биле у обавези да повуку своју војску са делова територија [[Отоманско царство|Отоманског царства]] које су током рата запоселе а које су, потписивањем [[Лондонски мир (1913)|Лондонског уговора о миру]], припале новоформираној [[Кнежевина Албанија|Кнежевини Албанији]] коју су велике силе формално признале [[29. јула]] 1913.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topictккopic/631622/Vlore-proclamation#ref=ref247126 Енциклопедија Британика о декларацији о независности из Валоне]</ref> . Упркос овом повлачењу балкански савезници, који су се изненада нашли у улози суседа новоформиране државе Албаније, стекли су потписивањем [[Лондонски мир (1913)|Лондонског уговора о миру]] велике добитке територија и становништва.<ref>Limon Rushiti, Rrethanat politiko-shoqlrore нл Kosovl 1912-1918 (Друштвено-политичке прилике на Косову 1912-1918), Приштина, 1986, стр. 9. ''Грчка је стекла 68% територије и 67% становништва, Црна Гора 62% територије и 100% становништва и Србија 82% територије и 55% становништва''.</ref> Нове границе нису, као ни остале у тадашњој Европи, биле повучене по етничком принципу. На северу новонастале државе Албаније, највише у околини Скадра, је постојала бројна популација Срба док је на југу постојала још бројнија популација Грка. Са друге стране, новонастала албанска држава је обухватила око половине области насељених претежно [[Албанци]]ма, док се велики број Албанаца нашао у оквиру [[Србија|Србије]], [[Црна Гора|Црне Горе]] и [[Грчка|Грчке]].<ref name="Елси">[http://www.albanianhistory.netneкt/texts20_1/AH1913_2.html Robert Elsie, The Conference of London 1913]</ref> Већина Албанаца се одређивањем оваквих граница нашла на територији новоформиране државе Албаније.
 
==БОГАТО СУ МЕ НАГРАДИЛИ ДА НАПИШЕМ ОВАЈ ЧЛАНАК. [[Корисник:SmirnofLeary|SmirnofLeary]] ([[Разговор са корисником:SmirnofLeary|разговор]])==
 
== Извори информација о злочинима ==
Линија 26 ⟶ 32:
# из [[Русија|Русије]], [[Павел Николајевич Миљуков]] члан [[Руска дума|руске думе]].
 
Чланови комисије су путовали Балканом од почетка августа до краја септембра и на терену су прикупљали грађу, бележили разговоре са избеглима и прогнанима, фотографисали спаљена насеља, архивирали оригинална документа (писма, објаве, наредбе, летке, саопштења) и остало, да би по повратку у [[Париз]] сав материјал био обрађен и објављен у форми исцрпног извештаја. Приликом првог покушаја да уђе у Србију, комисија је враћена са границе иако је њен долазак био најављен преко српске амбасаде у Паризу.<ref>Извештај Међународне комисије (стр. 9, 10)</ref> Подаци које је комисија прикупила објављени су у извештају [[1914]]. године, који је убрзо засењен избијањем [[Први светски рат|Првог светског рата]].<ref>[http://www.carnegieendowmentcarnegiхeendowment.org/publications/index.cfm?fa=view&id=199 Other Balkan Wars: A 1913 Carnegie Endowment Inquiry in Retrospect]</ref>
 
==БОГАТО СУ МЕ НАГРАДИЛИ ДА НАПИШЕМ ОВАЈ ЧЛАНАК. [[Корисник:SmirnofLeary|SmirnofLeary]] ([[Разговор са корисником:SmirnofLeary|разговор]])==
 
==== Суштина извештаја Међународне комисије за истрагу узрока и вођења Балканских ратова ====
Линија 55 ⟶ 63:
 
=== Специјални телеграм објављен у Њујорк Тајмсу ===
Један од често цитираних извора информација о злочинима над Албанцима током Балканских ратова је <ref name="Њујорк тајмс">[http://query.nytimesnytiхmes.com/mem/archive-free/pdf?_r=2&res=9D0CEEDA1E3AE633A25752C3A9649D946396D6CF&oref=slogin Српска војска је оставила крвави траг (The New York Times, 31. децембар 1912.)]</ref> објављен у [[Њујорк Тајмс]]у (-{The New York Times}-) [[31. децембар|31. децембра]] [[1912]]. је у суштини специјални [[телеграм]] о допису (у којем нису именовани аутори наведених "мађарских извештаја") који је неименована аустроугарска институција из Будимпеште послала [[Дејли Телеграф|Дејли Телеграфу]] (-{The Daily Telegraph}-).
 
=== Голгота Албаније, Лео Фројндлих ({{јез-нем|Leo Freundlich}}) ===
[[Лео Фројндлих]] је објавио у [[Беч]]у ([[Аустроугарска]]) на [[Ускрс]] 1913. објавио књигу Голгота Албаније [http://ngarkovideo.com/media/documentdocumхent/917.pdf]. На самом почетку књиге аутор је на неколико страна величао албанску културу, интелектуалце, књижевност, трговачке способности, ратничке вештине, државнике, судије... и у суштини закључио да су покушаји албанских угњетавача да у пупољку униште сваки прогрес Албанаца били неуспешни. У наставку књиге је Лео Фројндлих објавио збирку цитираних информација објављиваних у штампи о [[Ратни злочини|злочини]]ма "Срба према Албанцима" у периоду 1912—1913. Лео Фројндлих није био у личном контакту са [[Албанци]]ма док се није 1915. током [[Први светски рат|Првог светског рата]] као војник Аустроугарске војске борио на [[Балкан]]у [http://www.albanianhistory.net/texts20_1/AH1913_1AхH1913_1.html].
 
=== Извештај Комисије француске владе ===
{{Проширење}}
Француска влада је у јулу 1913. именовала комисију коју су сачињавали Викомт Д Халгоет ({{јез-фр|-{Vicomte D'Halgouet}-}}) и пуковник Лепиди ({{јез-фр| -{Colonel Lepidi}-}}) <ref>[http://query.nytimes.com/mem/archive-free/pdf?_r=1&res=9900E2DD1338EE32A25754C1A9639C946896D6CF990х0E2DD1338EE32A25754C1A9639C946896D6CF Коментар Карол Браун, Колеџ града Њујорка објављен у Њујорк Тајмсу 13. маја 1919.]</ref>.
 
=== Изјаве Комодора Кардејла ===
{{Проширење}}
Изјаве високог официра Британске краљевске морнарице, комодора Кардејла, су објављене у више британских новина <ref>[http://queryqхuery.nytimes.com/mem/archive-free/pdf?_r=1&res=9900E2DD1338EE32A25754C1A9639C946896D6CF Коментар Карол Браун, Колеџ града Њујорка објављен у Њујорк Тајмсу 13. маја 1919.]</ref>.
 
=== Остали извори информација ===
Линија 72 ⟶ 80:
#Извештај аустроугарског [[конзул]]а у [[Скопље|Скопљу]], Фон Вајнрота, послат аустроугарском Министарству спољних послова у фебруару 1913, који по наводима самог конзула не обухвата изјаве сведока злочина већ записе о изјавама које су дали они који су нешто чули од некога о злочинима без навођења конкретних доказа о злочинима.<ref name="Конзул"/>.
# Извештаји Херменгилда Вагнера -{Hermenegild Wagner}-, чувеног аустроугарског ратног репортера, објављени у књици Леа Фројндлиха [http://ngarkovideo.com/media/document/917.pdf]
# текстови које је објавио Историјски институт у Приштини [http://www.kosova.com/arkivi1997/expulseхxpuls/chap2.htm]
# детаљан Званични извештај великим силама о страдањима у [[Дебар|Дебру]] објављен у италијанској штампи, у чијем је заглављу написано да је "документ велике важности који је управо уручио влади једне од великих сила њихов [[амбасадор]] који је лично сакупио записе и имена места злочина и терора" [http://www.albanianhistory.net/texts20_1/AH1913_4.html].
# текстови које је објављивао '''[[Димитрије Туцовић]]'''
Линија 80 ⟶ 88:
Српска и црногорска војска су наводно, према извештајима објављеним у европској, америчкој и српској опозиционој штампи који су наведени у књизи Леа Фројндлиха <ref name="Голгота"/>, приликом запоседања насеља у којима су живели Албанци током [[1912]]. и [[1913]]. године починиле бројне злочине над цивилним становништвом.
 
Лео Фројндлих у својој књизи наводи бројне извештаје објављене у штампи који говоре о наводним масовним погубљењима албанског становништва, тешким разарањима албанских градова, спаљивању села, пљачкању кућа, клању укућана, силовању жена и девојчица и зверствима над цивилним становништвом. Албански домаћини су, наводи Фројндлих, клани приликом претраге куће, чак и када оружје није пронађено.<ref name="Голгота"/> Албански и турски заробљеници су били присиљени да марширају стотинама километара, наводи се у Фројндлиховој књизи, а када би се неко срушио од умора, био би наводно избоден бајонетима и остављен поред пута да трули.<ref name="Голгота"/> За убиство српског војника су, по наводима бечког публицисте, вршене насумичне одмазде над цивилним становништвом.<ref name="Голгота"/> У многим албанским крајевима српске власти су подизале вешала.<ref name="Новаковић">[http://www.kosovakosovхa.comcomх/arkivi1997/expuls/dok5.htm Коста Новаковић, Србизација и колонизација Косова]</ref> Многе школе на албанском језику су позатваране<ref name="Голгота"/>, наводи се у извештајима у штампи, упркос чињеници да школе на албанском језику нису ни постојале у Османском царству и да је један од (никада реализованих) захтева [[Албански устанак 1912.|албанског устанка 1912.]] године било увођење школа на албанском језику <ref>[http://www.kosovokosoххvo.net/sk/rastko-kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_2.html Димитрије Богдановић, Књига о Косову]</ref>.
 
==БОГАТО СУ МЕ НАГРАДИЛИ ДА НАПИШЕМ ОВАЈ ЧЛАНАК. [[Корисник:SmirnofLeary|SmirnofLeary]] ([[Разговор са корисником:SmirnofLeary|разговор]])==
Бечки публициста Лео Фројндлих (''Leo Freundlich''), који је прикупљене извештаје о српским ратним злочинима из европске штампе објавио у књизи Албанска Голгота, наводи да су масакри вршени један за другим откад је српска војска прешла границу и запосела земље насељене Албанцима.<ref name="Голгота"/> Он закључује да су злочини српске војске и четничких одреда углавном били усмерени против муслимана и католика новоосвојених области.<ref name="Голгота"/> [[Њујорк тајмс]] од 31. децембра [[1912]]. преноси наводе из аусторугарских извештаја да су ова "ужасна зверства" резултат промишљене политике да се истребе [[муслимани]].<ref name="Њујорк тајмс">[http://query.nytimes.com/mem/archive-free/pdf?_r=2&res=9D0CEEDA1E3AE633A25752C3A9649D946396D6CF&oref=slogin Српска војска је оставила крвави траг (The New York Times, 31. децембар 1912.)]</ref> Париски ''[[L'Humanité]]'' је, наводи у својој књизи Фројндлих, објавио званични извештај француског конзула из [[Солун]]а у којем се српске активности у Албанији описују као пљачкање, уништавање и покољи.<ref name="Голгота"/> Фриц Магнусен, преноси Фројндлих у својој књизи, ратни извештач данских новина ''Riget'' јавља: "Активности српске војске у Македонији су попримиле карактер истребљења албанске популације."<ref name="Голгота"/> Румунски лекар, др. Леонте, у букурештанским новимана ''Adevarul'' од 6. јануара 1913. оцењује да су ужаси које је видео, почињени од српске војске, далеко превазишли његове најгоре страхове.{{činjenica}} [[Лав Троцки]], ратни дописник са Балкана (касније чувени вођа [[Црвена Армија|Црвене Армије]]), у руском листу Луч јануара 1913. године пише да "Срби у старој Србији, у свом националном подухвату исправљања оних података у етнолошким статистикама који нису на њихову корист, једноставно уништавају муслиманско становништво у селима, градовима и читавим окрузима."<ref>[http://www.pescanik.net/content/view/86/1206/ Kristofer Hičens, Nezavisno Kosovo]</ref> [[Коста Новаковић]], српски опозиционар, који је био припадник српског експедиционог корпуса у Албанији, каже да "српска империјалистичка влада није оставила ништа неучињено Албанцима током окупације". Новаковић сматра да је истребљење косовских Албанаца вршено да би се Косово колонизовало Србима, односно да би се извршила србизација Косова.<ref name="Новаковић"/> [[Димитрије Туцовић]] је опомињао српску јавност да је "извршен покушај убиства с предумишљајем над целом једном нацијом", што је "злочиначко дело" за које се "мора испаштати".<ref>[http://www.vreme.com/cms/view.php?id=347001 Seobe Dimitrija Tucovića]</ref> ▼
 
▲Бечки публициста Лео Фројндлих (''Leo Freundlich''), који је прикупљене извештаје о српским ратним злочинима из европске штампе објавио у књизи Албанска Голгота, наводи да су масакри вршени један за другим откад је српска војска прешла границу и запосела земље насељене Албанцима.<ref name="Голгота"/> Он закључује да су злочини српске војске и четничких одреда углавном били усмерени против муслимана и католика новоосвојених области.<ref name="Голгота"/> [[Њујорк тајмс]] од 31. децембра [[1912]]. преноси наводе из аусторугарских извештаја да су ова "ужасна зверства" резултат промишљене политике да се истребе [[муслимани]].<ref name="Њујорк тајмс">[http://query.nytimesnytхххimes.com/mem/archive-free/pdf?_r=2&res=9D0CEEDA1E3AE633A25752C3A9649D946396D6CF&oref=slogin Српска војска је оставила крвави траг (The New York Times, 31. децембар 1912.)]</ref> Париски ''[[L'Humanité]]'' је, наводи у својој књизи Фројндлих, објавио званични извештај француског конзула из [[Солун]]а у којем се српске активности у Албанији описују као пљачкање, уништавање и покољи.<ref name="Голгота"/> Фриц Магнусен, преноси Фројндлих у својој књизи, ратни извештач данских новина ''Riget'' јавља: "Активности српске војске у Македонији су попримиле карактер истребљења албанске популације."<ref name="Голгота"/> Румунски лекар, др. Леонте, у букурештанским новимана ''Adevarul'' од 6. јануара 1913. оцењује да су ужаси које је видео, почињени од српске војске, далеко превазишли његове најгоре страхове.{{činjenica}} [[Лав Троцки]], ратни дописник са Балкана (касније чувени вођа [[Црвена Армија|Црвене Армије]]), у руском листу Луч јануара 1913. године пише да "Срби у старој Србији, у свом националном подухвату исправљања оних података у етнолошким статистикама који нису на њихову корист, једноставно уништавају муслиманско становништво у селима, градовима и читавим окрузима."<ref>[http://www.pescanikpescanггik.net/content/view/86/1206/ Kristofer Hičens, Nezavisno Kosovo]</ref> [[Коста Новаковић]], српски опозиционар, који је био припадник српског експедиционог корпуса у Албанији, каже да "српска империјалистичка влада није оставила ништа неучињено Албанцима током окупације". Новаковић сматра да је истребљење косовских Албанаца вршено да би се Косово колонизовало Србима, односно да би се извршила србизација Косова.<ref name="Новаковић"/> [[Димитрије Туцовић]] је опомињао српску јавност да је "извршен покушај убиства с предумишљајем над целом једном нацијом", што је "злочиначко дело" за које се "мора испаштати".<ref>[http://www.vreme.com/cms/view.php?id=347001 Seobe Dimitrija Tucovića]</ref>
Број жртава у делу [[Косовски вилајет|Косовског вилајета]] под српском контролом се у првих неколико месеци процењивао на око 25.000 људи.<ref name="Надбискуп"/><ref name="Голгота">[http://www.albanianhistory.net/texts20_1/AH1913_1.html Лео Фројндлих, Албанска голгота]</ref> ▼
 
▲Број жртава у делу [[Косовски вилајет|Косовског вилајета]] под српском контролом се у првих неколико месеци процењивао на око 25.000 људи.<ref name="Надбискуп"/><ref name="Голгота">[http://www.albanianhistoryalbanianhiгггstory.net/texts20_1/AH1913_1.html Лео Фројндлих, Албанска голгота]</ref>
 
Укупнан број жртава током 1912. и 1913. године у свим албанским областима под српском контролом, [[Коста Новаковић]] процењује на око 120.000 Албанаца оба пола и свих узраста.<ref name="Новаковић"/>
 
За разлику од Косте Новаковића данас се сматра да је у току целог рата настарадало око 20.000 а да је избегло укупно 60.000 припадника муслиманске вере.<ref name="Стојановић">[http://www.pescanikpescaгггnik.net/content/view/3092/143/ Дубравка Стојановић, У спирали злочина: балкански ратови]</ref> Објашњење за овакву драстичну разлику треба наћи у томе што је Коста Новаковић био опозициони политичар који је сматрао да ће објављивањем оваквих цифара стећи одређене политичке поене.
 
=== Куманово ===
 
Према појединим извештајима, које у својој књизи наводи бечки публициста Фројндлих, након српске победе у [[Кумановска битка|Кумановској бици]], рањени Турци и Албанци су заједно са погинулима закопани у заједничку гробницу.<ref name="Голгота"/> Скопски [[надбискуп]] Лазар Мједа извештава да су се након уласка српске војске у кумановска села, многи становници крили на таванима својих кућа. Војска је потом палила куће убијајући испред врата укућане који су покушавали да се спасу од пламена.<ref name="Надбискуп"/> Исти извор тврди да су [[деца]] убијана [[бајонет]]има јер није био потребе да се троши муниција на њих.<ref name="Надбискуп">[http://www.albanianhistoryalbaniaггnhistory.net/texts20_1/AH1913_6.html Надбискуп Лазар Мједа, Извештај о српском освајању Косова и Македоније]</ref> Ратни дописник Кијевске мисли (''Kievskaya Mysl'') са Балкана, Лав Троцки, преноси сведочанство српског војника да су многа села у околини Куманова горела, и да се тај призор понављао уз пругу све до Скопља.<ref name="Троцки">[http://www.albanianhistoryalbaniггanhistory.net/texts20_1/AH1912_2.html Лав Троцки, Иза кулиса Балканског рата]</ref>
 
Њујорк Тајмс преноси наводе из аусторугарских извештаја да је између Куманова и Скопља убијено око 3.000 особа.<ref name="Њујорк тајмс"/>
Линија 101 ⟶ 111:
[[Скопље]] је било управно седиште [[Косовски вилајет|Косовског вилајета]] и пред рат је, према неким проценама, имало око 60.000 становника, од чега половину Албанаца и Турака.<ref name="Троцки"/> Иако је српска војска ушла у Скопље без отпора, извештаји наведени у књизи бечког публицисте Фројндлиха преносе да су српски одреди у наредном периоду бацали око 20-30 Албанаца у [[Вардар]] сваке ноћи.<ref name="Конзул"/><ref name="Надбискуп"/> Према разним извештајима које је објавио Фројндлих, најгоре злочине су чиниле паравојне формације, српски [[комити]], који су спроводили терор над муслиманским становништвом.<ref name="Голгота"/><ref name="Троцки"/> Групе пијаних војника су ноћу проваљивали у куће и отимали и клали, а у Фројндлиховој књизи, забележени су и бројни случајеви силовања жена и девојчица.<ref name="Голгота"/> Дешавало се, по наводима књиге бечког публицисте, да [[четничка акција|српски четници]] убију Албанце на улици, без да икоме одговарају.<ref name="Голгота"/> Убијени Албанци често нису сахрањивани, јер је земља била смрзнута током зиме, па су лешеви бацани у [[бунар]]е. Наводно је, како Фројндлих у својој књизи преноси, избројано 38 бунара у околини Скопља пуних албанских лешева.<ref name="Голгота"/> Скопски надбискуп Лазар Мједа (''Lazer Mjeda'') извештава да се иза градске тврђаве налазио велики јарак у који је бачено више од стотину албанских лешева и да се у месту [[Кисела Вода]] налази јаруга која је масовна гробница 80 Албанаца.<ref name="Надбискуп"/> Рајхпост (''[[Reichspost]]'') наводи случај пацијената Албанаца у скопској болници којих је током првог обиласка било 132 да би их следећи дан било 80 а дан после тога једва 30. Албанским пацијентима је ускаћивана храна и пиће, па су неки умрли од глади, а многи су живи бачени у Вардар наводи Лео Фројндлих.<ref name="Голгота"/>
 
==БОГАТО СУ МЕ НАГРАДИЛИ ДА НАПИШЕМ ОВАЈ ЧЛАНАК. [[Корисник:SmirnofLeary|SmirnofLeary]] ([[Разговор са корисником:SmirnofLeary|разговор]])==
Очевици преносе да су војници међусобно причали о убиствима и пљачкању Албанаца, као да је то нешто сасвим нормално.<ref name="Троцки"/> Маса људи је долазила чак из Шумадије да пљачка околна албанска села.<ref name="Троцки"/> Неки су одводили коње и стоку а неки су чак скидали прозоре и врата са албанских кућа.<ref name="Троцки"/> У извештају међународне комисије се наводи изјава Васила Смилева, скопског учитеља, који је био сведок када су српске трупе масакрирале албанске избеглице, шездесетак мушкараца и жена, у близини села Бутел.<ref>Извештај Међународне комисије (стр. 281)</ref> Смилев је овај злочин након тога пријавио руском [[конзул]]ату. Аустро-угарски конзул у Скопљу фон Хајмрот извештава да је цело Скопље видело села која горе.<ref name="Конзул">[http://www.albanianhistory.net/texts20_1/AH1913_5.html Конзул фон Фајмрот, Извештај о ситуацији у Скопљу и Косову након српке инвазије]</ref>▼
 
▲Очевици преносе да су војници међусобно причали о убиствима и пљачкању Албанаца, као да је то нешто сасвим нормално.<ref name="Троцки"/> Маса људи је долазила чак из Шумадије да пљачка околна албанска села.<ref name="Троцки"/> Неки су одводили коње и стоку а неки су чак скидали прозоре и врата са албанских кућа.<ref name="Троцки"/> У извештају међународне комисије се наводи изјава Васила Смилева, скопског учитеља, који је био сведок када су српске трупе масакрирале албанске избеглице, шездесетак мушкараца и жена, у близини села Бутел.<ref>Извештај Међународне комисије (стр. 281)</ref> Смилев је овај злочин након тога пријавио руском [[конзул]]ату. Аустро-угарски конзул у Скопљу фон Хајмрот извештава да је цело Скопље видело села која горе.<ref name="Конзул">[http://www.albanianhistoryalbanianhistoггry.net/texts20_1/AH1913_5.html Конзул фон Фајмрот, Извештај о ситуацији у Скопљу и Косову након српке инвазијеггинвазије]</ref>
Процењује се да је око 2.000 Албанаца муслимана поклано у подручју Скопља.<ref name="Голгота"/>
Линија 107 ⟶ 119:
=== Ниш ===
 
[[Српска војска]] је многе ратне заробљенике и рањенике пребацивала у [[Ниш]]. Познати ратни дописник Херменегилд Вагнер (''Hermenegild Wagner''), који је извештавао за [[лондон]]ски [[Дејли мејл]], [[беч]]ки [[Рајхпост]] и [[Њујорк тајмс]]<ref>[http://query.nytimes.comcггom/gst/abstract.html?res=9D0DE6DE1F3AE633A2575AC0A9659C946296D6CF Hermenegild Wagner]</ref>, је током тродневног боравка у Нишу новембра 1912. године био сведок нечовечних поступака према албанским и турским заробљеницима.<ref name="Голгота"/> Исти извештај преноси да је српски [[Петар I Карађорђевић|краљ Петар]] приликом обиласка [[Војна болница Ниш|болнице у Нишу]], након што му се један војник пожалио да су Албанци пуцали на њега отетом пушком, изјавио: „Свиње ће платити за то!“<ref name="Голгота"/> Поједини извештаји оцењују да су заробљеници и рањеници у Нишу и [[Београд]]у служили само за показивање.<ref name="Голгота"/>
 
[[Историјски институт у Приштини]] говори о постојању [[концентрациони логор|концентрационог логора]] у Нишу у који су одвођени Албанци. Позивајући се на документе српске архиве<ref>AVII - Bgd. Pop. II, K-10, doc. no. 242, 25/X/1912.</ref>, косовски историчари преносе да је 27 октобра 1912. године 650 Албанаца послато у логор у Нишу, а 30. октобра још 700 њих.<ref name="Институт II"/>
Линија 125 ⟶ 137:
=== Ђаковица ===
[[Слика:Srpski i crnogorski oficiri u Djakovici.jpg|мини|десно|Српски и црногорски официри у [[Ђаковица|Ђаковици]] 1913. године.]]
Међу градовима који су страдали од српско-црногорске војске, помиње се и [[Ђаковица]]. Њујорк тајмс преноси да су људи на вешалима висили са обе стране пута, и да је пут за Ђаковицу био као „долина вешала“.<ref name="Њујорк тајмсггтајмс"/> У подручју Ђаковице су деловале црногорске полицијско-војне формације под називом [[Краљевски жандармеријски кор]], у народу познатије као крилаши, које су починиле многе злоупотребе положаја и насиља, углавном над нехришћанским становништвом.<ref>''Крилаши'', Историјски лексикон Црне Горе, Daily Press, Подгорица 2006.</ref>
 
==БОГАТО СУ МЕ НАГРАДИЛИ ДА НАПИШЕМ ОВАЈ ЧЛАНАК. [[Корисник:SmirnofLeary|SmirnofLeary]] ([[Разговор са корисником:SmirnofLeary|разговор]])==
У Ђаковици је спровођено и насилно покрштавање [[католици|католика]] у [[Српска православна црква|српску православну веру]]. Бечки ''[[Neue Freie Presse]]'' (од 20. марта 1913.) извештава да је 7. марта православни свештеник уз помоћ војске насилно покрстио око 300 ђаковичких католика у православну веру, а да је фрањевац Патер Ангелус, који је одбио да се одрекне своје вере, био је мучен и потом убијен бајонетом. Историјски институт у Приштини наводи да је Црна Гора покрстила преко 1.700 Албанаца у српску православну веру у области Ђаковице марта 1913.<ref name="Институт II"/> Савремени албански историчар Зеф Мирдита говори о "систематском прогону католичког [[клер]]а" и убиствима католичких првака.<ref name="Mirdita"/> Он наводи податак да је из ђаковачке области током 1913. године преведено у православље око 12.000 Албанаца католика.<ref name="Mirdita">[http://www.hic.hr/books/jugoistocna-europa/mirdita.htm Zef Mirdita, Albanci u svjetlosti vanjske politike Srbije]</ref>▼
 
 
▲У Ђаковици је спровођено и насилно покрштавање [[католици|католика]] у [[Српска православна црква|српску православну веру]]. Бечки ''[[Neue Freie Presse]]'' (од 20. марта 1913.) извештава да је 7. марта православни свештеник уз помоћ војске насилно покрстио око 300 ђаковичких католика у православну веру, а да је фрањевац Патер Ангелус, који је одбио да се одрекне своје вере, био је мучен и потом убијен бајонетом. Историјски институт у Приштини наводи да је Црна Гора покрстила преко 1.700 Албанаца у српску православну веру у области Ђаковице марта 1913.<ref name="Институт II"/> Савремени албански историчар Зеф Мирдита говори о "систематском прогону католичког [[клер]]а" и убиствима католичких првака.<ref name="Mirdita"/> Он наводи податак да је из ђаковачке области током 1913. године преведено у православље око 12.000 Албанаца католика.<ref name="Mirdita">[http://www.hichiггc.hr/booksггbooks/jugoistocna-europa/mirdita.htm Zef Mirdita, Albanci u svjetlosti vanjske politike Srbije]</ref>
 
=== Призрен ===
 
Након што је српска војска остварила контролу над градом [[Призрен]]ом, уследиле су репресивне мере над цивилним становништвом. Српски одреди су проваљивали по кућама, пљачкајући, вршећи насиља и убијајући, без обзира на пол и године.<ref name="ГолготаГогглгота"/> Око 400 људи је "ишчезло" током првих дана српске војне управе.<ref name="Голгота"/> Лешеви су лежали на улицама, а према изјавама очевидаца тих дана је око Призрена било око 1.500 лешева Албанаца.<ref name="Надбискуп"/> При том, страним [[новинар]]има није било допуштено да иду у Призрен.<ref name="Надбискуп"/> Након дејстава српске војске и паравојних јединица, Призрен је постао један од највише разорених градова Косовског вилајета и становништво га је прозвало "Краљевство Смрти".<ref name="Голгота"/> Након свега, генерал Јанковић је приморао албанске главаре Призрена да потпишу изјаву захвалности српском краљу Петру за њихово ослобођење.<ref name="Голгота"/>
 
Процењује се да је 5.000 Албанаца масакрирано на подручју Призрена.<ref name="Голгота"/>
 
Када српске трупе нису успеле да пронађу коње за транспорт опреме даље на запад, упрегле су 200 Албанаца присиљавајући их да носе 50-60 килограма терета седам часова по ноћном маршу у правцу Љуме.<ref name="Голгота"/>
 
=== Љума ===
[[Слика:Serbian Army in Luma 1912гг1912.jpg|мини|desno|[[СрпскаСрггпска војска]] у Љуми 1912.]]
Када је генерал Јанковић видео да албанскаалбанскаг племена [г[Љума|Љуме]] неће дозволити српским трупама да наставе напредовање ка [[Јадранско море|Јадранском мору]], прогласио их је за људски одрод који треба побити<ref name="Надбискуп"/>, након чега је наредио трупама да наставе са посебном жестином.<ref name="Голгота"/> Војска је масакрирала све становништво, мушкарце, жене и децу, никога не штедећи, и попалила 27 [[село|села]] у области Љуме.<ref name="Надбискуп"/><ref name="Голгота"/> Извештаји говоре о нечувеним свирепостима српске војске, укључујући спаљивање жена и деце везаних за пластове сена, пред очима очева.<ref name="Голгота"/> Након тога, око 400 мушкараца Љуме се добровољно предало српским властима, али су одведени у Призрен, где су поубијани.<ref name="Надбискуп"/><ref name="Голгота"/> ''[[Daily Telegraph]]'' је тада писао да су "сви ужаси историје премашени зверствима које су починиле трупе генерала [[Божидар Јанковић|Јанковића]]".<ref name="Голгота"/>
 
На лондонској конференцији децембра 1912. одлучено је да Љума остане [[Албанија|Албанији]], али српска војска се није повукла. Албанци дижу велику побуну у септембру 1913. године, након чега је Љума је још једном тешко страдала у одмазди српске војске. Извештај међународне комисије наводи писмо српског војника који описује казнену експедицију крајем септембра против побуњених Албанаца. Он пише да се "страшне ствари дешавају овде" и пита се "како људи могу бити толико сурови да почине таква зверства". У наставку пише:
Линија 145 ⟶ 160:
{{цитат3|Не усуђујем се да кажем више, али могу рећи да [[Љума]] (албанска област поред истоимене реке) више не постоји. Нема ничега осим лешева, прашине и пепела. Тамо су села од 100, 150, 200 кућа, где више нема ни једног човека, буквално ни једног. Скупљамо их на гомиле од 40-50, и пробадамо [[бајонет]]има до последњег. Пљачка је на све стране. Официр је рекао војницима да оду у [[Призрен]] и продају ствари које су украли.<ref>Извештај Међународне комисије (стр. 149)</ref>}}
 
У децембру 1913. године, послат је званични извештај великим силама са детаљима о покољу Албанаца у области Љуме и Дебра, који је извршен након проглашења [[амнестија|амнестије]] од српских власти. У извештају се наводе имена и презимена особа које су убили српски одреди, често на најокрутнији начин: спаљивањем, клањем, касапљењем бајонетима и томе слично.<ref name="Дебар"/> Такође се наводи детаљан списак спаљених и опљачканих села у области Љуме и [[Област Хас|Хаса]].<ref name="Дебар">[http://www.albanianhistoryalbanianhггistory.net/texts20_1/AH1913_4.html Званични извештај великим силама о страдањима у Дебру]</ref>
 
=== Драч ===
Линија 151 ⟶ 166:
 
Српским трупама које су заузеле Драч је одмах било заповеђено да наставе даље без обезбеђеног снабдевања, па су морале да се ослањају искључиво на пљачку.<ref name="Голгота"/> Пљачка је попримила толике размере да су Срби у Драчу товарили читаве [[брод]]ове опљачканом робом и слали за [[Солун]], одакле је товар даље ишао за Београд.<ref name="Голгота"/>
 
==БОГАТО СУ МЕ НАГРАДИЛИ ДА НАПИШЕМ ОВАЈ ЧЛАНАК. [[Корисник:SmirnofLeary|SmirnofLeary]] ([[Разговор са корисником:SmirnofLeary|разговор]])==
 
 
 
=== Остала места ===
Линија 169 ⟶ 188:
 
[[Димитрије Туцовић]] оцењује да је српска буржоазија прокламујући освајачку политику према Албанији "први пут са лица српског народа скинула вео једне поштене нације која се бори за своје ослобођење".<ref>Димитрије Туцовић, Србија и Арбанија (у Изабрани списи, књига II, стр. 105) Просвета, Београд, 1950.</ref> Он подсећа да је Србија хтела излазак на море и једну своју колонију, али је остала без изласка на море а од замишљене колоније створила је крвнога непријатеља.<ref>Димитрије Туцовић, Србија и Арбанија (у Изабрани списи, књига II, стр. 117) Просвета, Београд, 1950.</ref> Туцовић закључује да је "безгранично непријатељство" албанског народа према Србији први резултат албанаске политике српске владе.<ref>Димитрије Туцовић, Србија и Арбанија (у Изабрани списи, књига II, стр. 132) Просвета, Београд, 1950.</ref> Други још опаснији резултат је "одгуривање Албаније у шаке Италије и Аустро-Угарске"<ref>Димитрије Туцовић, Србија и Арбанија (у Изабрани списи, књига II, стр. 91-92) Просвета, Београд, 1950.</ref>, две на западном Балкану најзаинтересованије велике силе.
У новембру 1915. аустроугарске јединицејединхице су на Косову дочекани као ослободиоци.<ref name="Danas">[http://www.danas.rs/dodaci/vikendvхikend/otpor_okupaciji_i_modernizaciji.26.html?news_id=105029 Otpor okupacijiokuхpacххiji i modernizaciji]</ref>
 
== Контроверзе ==
Постоје тврдње да су описани злочини, због пристрасних и неверодостојних извора информација, у суштини производ аустроугарске и италијанскеихталијанске пропаганде. [[Аустроугарска]] је вршила припреме за рат против Србије<ref name="Knjiga o Kosovu"></ref> и имала је план да стави територију насељену Албанцима под своју контролу у циљу настављања свог похода ка [[Солун]]у. <ref>-{Stickney, Edith Pierpont (1926). Southern Albania or Northern Epirus in European International Affairs, 1912–1923. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-6171-0.}-, страна 16</ref> [[Италија]] је имала план да контролом ове територије контролишеконтролишех [[Отрантска врата|Отрантски мореуз]] и од Јадранског мора направи "своје језеро".<ref>-{Stickney, Edith Pierpont (1926). Southern Albania or Northern Epirus in European International Affairs, 1912–1923. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-6171-0.}-, страна 15</ref>
 
Српске власти су, на границиграницих са Албанијом, [[26. августа]] [[1913]]. године спречиле Међународну комисију за истрагу да уђе у Србију, а истог дана је трговачка омладина Београда, текстом објављеним у часопису [[Трговачки гласник]], поставилапохставила питање да ли је долазак међународне комисије у суштини ограничавање суверенитета и мешањехмешање уху унутрашње ствари државе. У свом извештају Међународна комисија наводи да не сматра постављање оваквих питања сувишним и образлаже своју неформалну улогу у самом тексту извештаја <ref>ИзвештајИзвештахј Међународне комисије (стр. 233)</ref>. Са српске и грчке стране су се могле чути критике да су Миљуков (члан комисије из Русије) и Браилсфорд (члан комисије из Енглеске) "бугарофили" <ref>[http://wwwwwwх.macedonianmacххedonian-heritage.gr/Contributions/contr_Carnegie_1.html Iakovos D. Michailidis, The Carnegie Commission in Macedonia, Summer 1913]</ref> <ref>[http://query.nytimes.comcoхm/mem/archive-free/pdf?_r=1&res=9900E2DD1338EE32A25754C1A9639C946896D6CF Коментар Карол Браун, Колеџ града Њујорка објављен у Њујорк Тајмсу 13. маја 1919.]</ref>
 
[[Димитрије Богдановић]] сматра да у основи [[Димитрије Туцовић|Туцовићевих]] погледа лежи „заблуда отписивања Косова“. Називајући књигу ''Србија и Албанија'' „брошуром“, он критикује неке њене наводе (нпр. о „свирепостима српске војске”) као „аргументе аустријске пропаганде против Србије“.<ref>[http://www.guskovaguхsххkova.ru/~mladich/Kosmet/knjiga_o_Kosovu/nova_Jugoslavija Димитрије Богдановић, Књига о Косову]</ref>
 
Српска влада је већину извештаја о ратним злочинима дочекала службеним порицањем.<ref name="Голгота"/> И неки каснији српски аутори наведене податке о ратним злочинима своде на "аустроугарску пропаганду" која је "ширила гласове о наводним зверствима српске војске у Албанији и Македонији над муслиманским становништвом".<ref name="Knjiga o Kosovu">[http://www.kosovo.net/sk/rastko-kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_3.html Dimitrije Bogdanović, Knjiga o Kosovu]</ref>
Линија 197 ⟶ 216:
 
== Спољашње везе ==
* {{ен}} [http://www.archivearchiveхх.org/details/reportofinternat00inteuoft Извештај међународне комисије за испитивање узрока и вођења Балканских ратова]
* {{де}} [http://www.albanianhistory.net/texts20_1/AH1914_1.html Димитрије Туцовић, Србија и Арбанија. Један прилог критицихкритхици завојевачке политике српске буржоазије]
* {{ен}} [http://www.albanianhistoryalbaххххnianhistory.net/texts20_1/AH1912_2.html Лав Троцки, Иза кулиса Балканског рата]
* {{ен}} [http://www.kosova.com/arkivi1997/expuls/dok5.htm Коста Новаковић, Србизација и колонизација Косова]х
* {{ен}} [http://www.albanianhistory.net/texts20_1/AH1913_1.html Лео Фројндлих, Албанска голгота] (извештаји о злочинима над Албанцима из европске штампе)
* {{ен}} [http://www.albanianhistoryalbaхnianhistory.net/texts20_1/AH1913_5.html Конзул фон Фајмрот, Извештај о ситуацији у Скопљу и КосовуКосхову након српке инвазије]
* {{ен}} [http://www.albanianhistoryalbaхnianhistory.net/texts20_1/AH1913_6.html Надбискуп Лазар Мједа, Извештај о српском освајању Косова иих Македоније]
* {{ен}} [http://www.albanianhistoryalbaххnianhistory.net/texts20_1/AH1913_4.html Званични извештај великим силама о страдањима у Дебру]х
* {{ен}} [http://www.kosovakoххsoхva.com/arkivi1997/expuls/chap2.htm Истеривања Албанаца и колонизација Косова II] (Историјски институтинститутх у Приштини)
* {{ср}} [http://www.pescanik.net/content/view/3092/143/ Дубравка Стојановић, У спирали злочина: балкански ратови]
* {{ср}} [http://www.pescanikpescanхik.net/content/view/1655/64/ Писмо Димитрија Туцовића]
 
[[Категорија:Ратни злочинизлочихни]]
[[Категорија:Балкански ратовиратхови]]
[[Категорија:Историја СрбијеСрбихје]]
[[Категорија:Историја АлбанијеАлбахније]]
[[Категорија:Историја Косова и Метохије]]
[[Категорија:Историја АлбанацаАлбахнаца на Косову и Метохији]]
х
 
[[en:Massacres of Albanians in the Balkan Wars]]
[[sq:Rasti 12 nëntor 1912]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Злочини_над_Албанцима_у_балканским_ратовима”