DNK ligaza — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 99:
Jedan vitalan, i često problematičan, aspekt izvođenja uspešnih rekombinacionih eksperimenata vezan za ligaciju fragmenata je kontrola optimalne temperature. Većina eksperimenata koristi T4 DNK ligazu (izolovanu iz [[Enterobakterijska faga T4|bakteriofaga T4]]), koja je najaktivnija na 25°-{C}-. Međutim, da bi se izvela uspešna ligacija sa kohezivno-završenim fragmentima ("lepljivim krajevima"), optimalna enzimska temperatura treba da bude balansirana sa [[temperatura topljenja|temperaturom topljenja]] T<sub>m</sub> DNK fragmenata koji se spajaju.<ref name="Current Protocols">{{cite book |author=Tabor, Stanley |chapter=DNA ligases |title=Current Protocols in Molecular Biology, Book 1 |year=2001 |publisher=Wiley Interscience}}</ref> Ako temperatura ambijenta previsi T<sub>m</sub>, ne dolazi do [[Homologni hromozom|homolognog uparivanje]] lepljivih krajeva zato što visoka temperatura narušava [[vodonična veza|vodonično vezivanje]].<ref name="Current Protocols"/> Što su [[DNK]] fragmenti kraći, to je niži T<sub>m</sub> nivo.
Pošto tupo-završeni DNK fragmenti nemaju kohezivne krajeve, kontrola optimalne temperature postaje manje važna. Najefikasnija temperatura ligacije je temperatura na kojoj T4 DNK ligaza optimalno funkcioniše (T4 DNA ligaza je jedina komercijalno dostupna DNK ligaza koja spaja tupe krajeve).<ref name="Current Protocols"/> Iz ovih razloga, većina tupo-završenih ligacija se izvodi na 20-25°C.
Uobičajene kupovno dostupne DNK ligaze su originalno otkrivene u [[Enterobakterijska faga T4|bakteriofagi T4]], ''[[E. coli]]'' i drugim [[bakterija]]ma.
==Istorija==
==Literatura==
| |||