Репликација ДНК — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 16:
===Бидирекционост===
Репликација се и код [[прокариоте|прокариота]] и код [[еукариоте|еукариота]] врши '''бидирекционо''', што значи да се од места где почиње врши истовремено у оба смера и то искључиво у 5'-> 3' смеру. При том, репликација коплементарног ланца се ја једне стране репликационе виљушке врши континуирано док се са друге стране синтетишу тзв. [[Оказаки фрагменат|Оказаки фрагменти]] који се под дејством [[DNK ligaza|лигаза]] спајају у ланац. Код прокариота Оказаки фрагменти су дужине 1000-2000 нуклеотида, док су код еукариота нешто преко 10 пута мањи.
Код прокариота, чија је ДНК прстенаста (кружна) репликација почиње на само једном месту и одвија се бидирекционо. Када се ланци ДНК размотају образује се репликациона виљушка (има облик слова -{Y}-). Код прокариота у сваком тренутку репликације постоје две репликационе виљушке: једна се креће у смеру казаљке на сату, а друга у супротном смеру.
Ред 31:
* '''[[нуклеаза|нуклеазе]]''',
* '''[[ДНК-полимераза|ДНК-полимеразе]]''',
* '''[[DNK лигаза|лигазе]]''' и
* '''[[примаза]]'''.
 
Ред 40:
'''[[ДНК- полимераза|ДНК- полимеразе]]''' су ензими који имају кључну улогу у репликацији. Оне у 5’-> 3’ правцу повезују [[нуклеотид]]е новог ланца фосфодиестарским везама, пошто су се они поставили комплементарно (А-Т, Ц-Г) нуклеотидима старог (родитељског) ланца. ДНК полимераза (код прокариота је ДНК полимераза III, а код еукариота је ДНК полимераза делта) има још једну улогу: у супротном правцу, 3’-> 5’, она раскида фосфодиестарске везе између погрешно везаних нуклеотида новог ланца. Уколико ДНК полимераза наиђе на погрешно спарен нуклеотид, она употреби своју егзонуклеазну активност у смеру 3’-> 5’ и раскине везу тог нуклеотида са ланцем. Та њена егзонуклеазна активност омогућава исправљање грешака, које током репликације настану што доприноси томе да је репликација изузетно тачан процес.
 
'''[[ДНК лигаза|Лигазе]]''' делују супротно нуклеазама – оне делове новог ланца повезују у целину образујући између тих делова фосфодиестарске везе.
 
'''[[примаза|Примаза]]''' међусобно повезује нуклеотиде РНК у кратке ланце да би тиме омогућила дејство ДНК полимеразе.
Ред 48:
==Механизам репликације==
 
Ендонуклеаза засеца само један ланац ДНК чиме почиње њено расплитање. Хеликазе раскидају водоничне везе између ланаца чиме се ланци раздвајају и образују се репликативне виљушке. Пошто се репликација одвија бидирекционо, на сваком месту где она почиње образују се две репликативне виљушке које се крећу у супротним смеровима. Пратићемо сада шта се дешава у једној репликативној виљушци. Свака репликациона виљушка је асиметрична јер су ланци антипаралелни, а истовремено се наспрам оба синтетишу нови ланци у 5’3’5’ ка 3’ правцу. Ланац ДНК који се синтетише у правцу кретања репликативне виљушке назива се водећи ланац, а онај који се синтетише у супротном смеру је ланац који заостаје. Водећи ланац се синтетише као целовит док се овај други синтетише у виду делова који се називају [[Оказакијеви фрагменти]]. Синтезу оба ланца обавља ДНК полимераза тек пошто се веже за родитељски ланац који служи као матрица. Овај ензим не може да се веже за огољени ланац-матрицу већ захтева постојање зачетника (прајмера; енгл. пример). Зачетник је кратки ланац [[РНК]] и његову синтезу катализује ензим примаза. Када се кратки ланац РНК комплементарно спари (хибридизује) са почетком ланца матрице то омогућује везивање ДНК полимеразе и почиње синтеза новог ланца. За синтезу ланца који заостаје потребно је да се синтетише већи број зачетника. Оказакијеве фрагменте, по завршетку синтезе, међусобно повезује ензим [[ДНК лигаза|лигаза]].
 
==Литература==